Taman pomislimo da nema više šta da se doda misteriji najslavnijeg slikarskog dela na svetu – kad nas nova istraživanja veoma iznenade

Imala je obrve! Ovo tvrdi francuski stručnjak koji je Da Vinčijevo remek delo analizirao pomoću specijalne kamere. Paskal Kote kaže da je Leonardo ovu sliku uradio u slojevima, a da je poslednji sloj zapravo specijalna glazura, čija optička svojstva pojačavaju iluziju trodimenzionalnosti lica. Preko glazure veliki majstor je slikao detalje, na primer, obrve.

Mona Liza

Time bi se objasnilo zbog čega su obrve nestale sa slike“, kaže Kote. „Jednostavno su ili izbledele zbog hemijske reakcije ili su obrisane.“

Pomoću kamere od 240 megapiksela, Francuz je otkrio čitav niz Mona Lizinih tajni. Ova kamera meri svetlost sa takvom preciznošću, da bukvalno prodire ispod gornjeg sloja slike i otkriva šta sve kriju slojevi ispod.

Infracrveni snimak je pokazao da je Leonardo promenio poziciju prsta na levoj ruci „kako bi postigao efekat veće opuštenosti koja bi bila u skladu sa osmehom“, naglašava Kote. On tvrdi da je Mona Liza pre 500 godina izgledala potpuno drugačije. Iznad nje je bilo blistavo plavo nebo, a koža joj nije imala žućkastu boju. Donji slojevi boje ispod lica kakvog dobro poznajemo – slikanog pomoću olovne bele boje i živinog cinobera – ukazuju da je prvobitno lice bilo šire od ovog današnjeg. „Osmeh, pogled, lice – sve je to bilo šire“, kaže Kote.

Ali nije Leonardo odlučio da je drugačje naslika usred posla, smatra Kote. Povrh osnovnih slojeva umetnik je dodao glazirani sloj senki, kako bi stvorio efekat trodimenzionalnosti.

Ne kažem da je imao uspeha u reprodukciji efekta stereovizije, ali ukoliko želite da postignete takav efekat, onda je ono što je Leonardo napravio najbolji način da vam to i pođe za rukom. Jedino što danas Mona Liza izgleda potpuno drugačije u odnosu na to kako ju je slikao. Svi optički efekti su nestali.“

On veruje da je Mona Liza za Leonarda bila više od obične slike, neka vrsta izazova da na platnu reprodukuje realnost života.

Ko je depilirao Mona Lizu?

A izraz lica koje ponekad izgleda srećno a ponekad tužno, samo su deo vekovne misterije Mona Lize. To neslaganje u percepciji je privuklo i pažnju istraživača, koji su odlučili da se podrobnije pozabave samo – misterijom Mona Lizinog osmeha.

Istraživački tim je došao do zaključka da to što lik ove žene ponekad izgleda srećno a ponekad tužno, zavisi od načina na koji naš mozak obrađuje signale koje mu prenose oči. U retini oka postoji nekoliko različitih tipova ćelija vida, i svaka šalje informacije mozgu putem specifičnog kanala. Odlike poput veličine, jasnoće, bistrine i lokacije, prenose se upravo ovim kanalima, a zatim šalju na dešifrovanje u vizuelni korteks mozga.

Ponekad nadvlada jedan kanal pa vidite osmeh, a ponekad drugi pa ne vidite osmeh“, objašnjava neurolog Luis Martinez Otero sa Institita za neurologiju u Alikanteu, Španija. On je vođa istraživačkog tima koji se pokušava da otkrije tajnu Mona Lizinog osmeha.

Glavno pitanje u ovoj enigmi jeste da li je Leonardo Da Vinči namerno pokušao da izazove ovakav efekat. Profesor Martinez Otero kaže da je umetnik tačno znao šta radi. „U jednoj svesci je zapisao da pokušava da naslika dinamične izraze lica, jer je to ono što vidi na ulici“, objašnjava ovaj stručnjak. Istraživački tim je utvrdio da su centralne retinalne ćelije mnogo aktivnije u identifikaciji Mona lizinog osmeha, iako i ćelije odgovorne za periferni vid takođe imaju svoju ulogu u percepciji osmeha.

A.Tihonov

Foto: Pixabay