Hrana kao kompenzacijaAko jedete i kada niste gladni – možda, u stvari, hranite svoja osećanja. Kako prepoznati i sprečiti emotivno prejedanje

 

Ponekad se mnoštvo negativnih emocija poput stresa, ljutnje, ili depresije skriva iza gladi i potrebe za hranom. Kada život postane previše stresan, napet, ili čak dosadan, hrana može da posluži kao najbrže sredstvo pomoću kojeg možemo da ublažimo bolne emocije, kompenzujemo frustracije i stignemo do zadovoljstva.

Mnogi ljudi ne jedu zato što su gladni, nego zato što imaju emotivnih problema. U trenucima tuge ili depresije oni koriste hranu kao utehu, barem kratkoročnu. Često naša glad nije fizička, nego psihička potreba. Glad ne znači samo potrebu za hranom, ona ponekad ima druge korene. Da li posežete za hranom ako ste pod velikim stresom? Da li često jedete iz dosade ili da biste se utešili ili nagradili? Da li ste stvarno gladni, ili samo želite da promenite raspoloženje? Ako ste sami, možda ste tužni, i tražite utehu u hrani? Kad god ste ljuti – na sebe ili nekog drugog, ili na neku situaciju, možda ćete se pre uhvatiti viljuške, nego rešiti to sa osobom koja vas je naljutila? Ako su odgovori pozitivni, reč je o emocionalnom prejedanju koje, nažalost, ne rešava probleme.

Sve je više naučnih dokaza o tome da emocije upravljaju mehanizmom uzimanja hrane mnogo više nego što smo toga svesni. Različita emotivna stanja nas teraju da jedemo nekontrolisano, jer tako nesvesno pokušavamo da pojačamo ili smanjimo neki osećaj, tvrde psiholozi. Mogu se javiti napadi proždrljivosti u vidu neumerenog unošenja većih količina hrane nakon čega, gotovo po pravilu, sledi osećaj krivice i kajanja zbog takvog ponašanja. U psihološkom smislu, taj vid prejedanja zove se emocionalna glad. Umesto telesnih simptoma gladi koji osobu podstiču na jedenje, ovde određena emocija predstavlja okidač za početak uzimanja hrane. Psihologija je jednostavna: radije jedem, nego da se suočim s problemom i rešim ga.

Zatrpavanje emocija

Utehu u prejedanju (najčešće nezdravom hranom) mnogi traže zbog stresa, neuzvraćene ljubavi, neispunjenih ambicija, bezizlazne situacije zbog uverenja da se ništa ne može promeniti. Procenjuje se da je oko 75 posto prekomernog jedenja izazvano psihološkim faktorima, prvenstveno emocijama, što znači da većina ljudi koristi hranu kako bi se lakše nosili s neprijatnim osećanjima, a neki u tome preteruju, pa se tako i goje. Mada nije vezan uz pol, ovaj sindrom pretežno je karakterističan za žene. Emocionalnu glad je možda najlakše prepoznati po osećaju uznemirenosti kojem prethode neprijatne situacije. Emocionalna „izjelica” oseća jaku žudnju za određenom vrstom hrane, kako bi potisnula frustracije kao što su strah, teskoba, briga, ljubomora, stid.

Kako izbeći prejedanje i debljanje uzrokovano tugom ili ljutnjom? Centar emocionalne gladi nije smešten u stomaku, već potreba za hranom počinje u ustima i umu – stalno mislimo o hrani, njenom ukusu. Konstantno jedenje emocionalnim izjelicama donosi olakšanje i zadovoljstvo, jer će im hrana trenutno zauzeti misli i utešiti ih, i na kratak period prikriti trenutno emotivno stanje, ali zato nakon obroka „mrze” sebe zbog toga.

Nažalost, taj stimulativni efekat kratko traje. Umesto popravljenog raspoloženja, rezultat je uglavnom griža savesti i nekoliko neželjenih kilograma više. Kada smo brižni, ozlojeđeni i tužni, utehu najčešće tražimo u kaloričnoj hrani. Emocionalna glad traži određene ukuse – namirnice koje su masne, preslane ili preslatke i u svakom slučaju – nezdrave. Nagon za jelom iz emocionalnih razloga dolazi naglo, kao „napad”, imate osećaj da hranu koju za kojom žudite morate da pojedete odmah. U slučaju emocionalne gladi uglavnom se javlja prejedanje – nesvesno se hranite i ne primetite, na primer, da ste pojeli celu čokoladu. Čak i kada ste siti, veća je verovatnoća da ćete nastaviti da jedete ako to radite iz emocionalnih razloga. I osećaj griže savesti nakon obroka pouzdan je znak emocionalne gladi.

Prepoznajte svoje okidače

Koji su to emotivni „okidači” koji podstiču ljude da preterano jedu? Razne osobe imaju različite razloge zbog kojih se okreću hrani kao utehi. Sve emocije, od dosade do anksioznosti, mogu da budu okidači. To mogu da budu rane iz prošlosti, nesigurnost, ljutnja, ali i stres. On nas iscrpljuje, kako fizički, tako i emotivno.

Pritisnuti svakodnevnim problemima, mnogi će od nas posegnuti za „utešnom hranom” kako bi se smirili i otklonili nakupljene negativne emocije. Smatra se da 49 posto emocionalno gladnih ljudi jede iz dosade, a ostalih 51 odsto zbog stresa. Žene koje su preopterećene poslom više jedu od žena koje to nisu. Pre nego što krenete da menjate svoje prehrambene navike, prvo razmislite da li ste pod stresom na poslu.

Emotivna glad se javlja u vezi sa situacijom koja nas uzrujava žučna svađa s partnerom, osećaj krivice jer se niste suprotstavili nekome kad je trebalo, ili nedostatak emocionalne podrške koja, ako izostane, uvećava opasnost da ćete se osloniti na hranu, odnosno posegnuti za emocionalnim jedenjem. Mnogi se okreću hrani jer su razočarani, usamljeni, dosadno im je, depresivni su ili umorni – zbog nedostatka vremena okrećemo se hrani koja će nas održati budnim kako bismo sve svoje obaveze mogli na vreme da obavimo.

Situacija je utoliko teža ukoliko ne postoji nijedna druga alternativna udobnost. Znatno je lakše preusmeriti pažnju na grickanje hrane, što donosi trenutno dobar osećaj, nego se suočiti s uzrokom emotivnog bola. Ukoliko ste puni gorčine i besa, najlakše je posegnuti za hranom, kako bi ugušili ove emocije. Jelo je nešto što možete da kontrolišete, sve dok je, šta god vas ljuti, van vaše kontrole. Kada smo usamljeni, tada koristimo hranu da popunimo prazninu. Ako sami sebe manje volimo, to se više tešimo jedući. A što se više kilogrami nagomilavaju, to se manje volimo. Pravi začarani krug.

Nekim ljudima potrebni su krupni događaji koji bi izazvali emotivno prejedanje – otpuštanje s posla, ili prekid veze, braka; za druge su to svakodnevne frustracije, naporan dan na poslu ili dnevne stresne obaveze, ali i problemi u međuljudskim odnosima i nizak nivo samopoštovanja. I dosada može da bude i te kakva motivacija za jedenjem. Previše slobodnog vremena izaziva dosadu, koja mnoge ljude podstiče da jedu bez razmišljanja. Ovo je verovatno jedan od najlakših oblika emocionalnog prejedanja koji se može popraviti. Uzimanje hrane vas neće učiniti srećnim, ali razmatranje veze između vaših emocija i hrane hoće. Analizirajte svoje emocije pre nego se okrenete hrani.

Kako prestati?

Nijedna dijeta ne može da vam pomogne da smršate dok ne raščistite svoj odnos s hranom, smatraju psiholozi. Kako se izboriti sa ovim problemom? Pre svega, radite na svojoj svesti. Razmislite šta zaista osećate, šta se krije iza vaše želje za hranom. Da li ste psihološki gladni? Da li se posle teškog dana na poslu, ili svađe sa partnerom „bacate” na hranu iako ne osećate glad? Da li se posle jela bolje osećate? Koje emocije izazivaju proždrljivost? Hrana treba da utoli fizičku, a ne emocionalnu glad. Potrebno je osvestiti činjenicu da nas hrana, zapravo, ne usrećuje. Istraživanja su pokazala da je većina ljudi koja je sebe u trenucima emocionalnih kriza u to uveravala zaista uspela da izbegne prejedanje hranom za kojom su žudeli.

Emotivno prejedanje prikriva naša unutrašnja stanja. Trik je u tome da prepoznate koja vas emocije nagone da se okrenete hrani. Zapitajte se da li ste gladni hrane, ili nečeg drugog. Je li to iščekivanje, nestrpljenje, usamljenost, ili dosada? Da li imate problema u odnosu sa partnerom, roditeljima, decom, ili jedete da biste izbegli osećaj nezadovoljstva, odbačenosti, ili besa? Možda ste isuviše strogi ili kritični prema sebi – jedete da biste „pojeli” mržnju prema sebi?

Treba naučiti kako se nositi s emocijama bez unosa hrane. Ne tražite saveznika za dobro raspoloženje u hrani. Ona ne može da bude lek za tugu, nesanicu, ili depresiju. Zadovoljstvo koje donosi je vrlo kratkog daha, a negativne posledice traju mnogo duže. Umesto da se prejedate, zamenite hranu drugom aktivnošću, pronađite nešto što vas potpuno okupira, neki drugi način da ostvarite šta želite, a da pri tom ne štetite sebi. Ili radite na samopouzdanju. Povećanjem sigurnosti u sebe lakše ćete reći „ne” drugim ljudima, ili im objasniti čime su vas uzrujali. Snažne emocije poput ljutnje ili besa, umesto hranom, najbolje je rešiti fizičkom aktivnošću koja oslobađa neurotransmitere u mozgu koji izazivaju zadovoljstvo. Pokušajte da bolje razumete sebe i da otkrijete ono što vas muči pre nego što načnete čokoladu ili kesu čipsa. Kada postanete svesni svog mentalnog stanja pre nego što sednete za sto, preskočićete emotivno prejedanje. Ukoliko nikako ne možete da se oduprete potrebi za hranom, ostavite se nezdrave i jedite zdravu hranu. Zdraviji pristup životu i generalno povećavanje zadovoljstva takođe vam može pomoći u borbi protiv loših navika.

Vesna Bantić Stefanović