Ekskluzivno iz knjige “Globalna zavera” Dejvida Ajka – Koncept EU sa centralizovanom kontrolom, koju uređuje Evropska centralna banka, jedinstvena valuta, regionalna administracija i zajedničke politike iz oblasti radnih odnosa, transporta, industrije i spoljnih odnosa - upravo je to ono što je svojevremeno Hitler planirao kao “rešenje evropskog pitanja”

Trece oko

Pritisak i propaganda za ujedinjenje evropskih nacija kulminirali su u maju 1948. godine kada je Ujedinjeni evropski pokret održao svoj Kongres u Evropi. Vodeći programsuper-države“ zagovarači ovog pokreta bili su Vinston Čerčil i njegov zet, britanski političar Dankan Sandis, a iza kulisa su veoma uspešno radili Džin Mone i Jozef Retinger.

Američki Kongres je usvojio sedam odluka o političkoj uniji Evrope. U jednoj od njih je stajalo:Stvaranje Ujedinjene Evrope mora da se smatra esencijalnim korakom prema stvaranju Ujedinjenog sveta(svetski pokret). Mone je predsedavao Komisijom Sjedinjenih evropskih država, koja je imala isti cilj.

Maršalov plan

Posleratni američki zajmovi Evropi, poznati pod nazivom Maršalov plan ili Evropski program obnove, su upotrebljeni za finansiranje evropskog pokreta i da bi se izvšilo podrivanje nezavisnih, suverenih država da bi se povećao pritisak i ubrzao plan za centralnu kontrolu Evrope.

Za detaljnija uputstva o gostovanju Dejvida Ajka - kliknite na sliku

Za detaljnija uputstva o gostovanju Dejvida Ajka – kliknite na sliku

Ovaj plan pomoći je, navodno, delo generala Džordža C. Maršala, državnog sekretara predsednika Trumana, ali se sada zna da su prave arhitekte tog poretka bili Džin Mone i Veće za spoljne odnose. U periodu 1946/47. godine, osnovana je i studijska grupa ovog Veća s namerom da sastavi izveštaj o rekonstrukciji Evrope. Ovom grupom je predsedavao advokat Čarls M. Spoford, a sekretar je bio Dejvid Rokfeler, predsedavajući Veća za spoljne odnose, koji je imao vodeći uticaj u Bilderberg grupi i bio osnivač Trilateralne komisije.

Za nešto više od godinu dana, tastudijska grupaVeća za spoljne odnose promenila je ime u Maršalov plan i bila je prodata kao vladina politika. Iluminat, Averel Hariman, izabran je da predsedava Maršalovim planom u Evropi i osnovao je sedište na pariskom imanju Rotšildovih – hotelu Talirend. Ovaj projekat nije tekao glatko i bilo je mnogo kongresmena koji ga nisu prihvatali, ali je Veće za spoljne odnose započelo propagandu da bi obezbedilo da se ta politika prihvati.

Upotrebili su biznise i sindikate, kao i medije pod kontrolom Veća. Politika Sjedinjenih evropskih država je dobila značajnu podršku od “Njujork Tajmsa” i “Vašington posta”.

Reptilsko-hibridni, isplanirani,Hladni ratje takođe bio i veoma koristan, kao što će i biti u toliko slučajeva u narednim dekadama. Potreba da se Evropi daju zajmovi da prevaziđepretnju od komunizma(koje su hibridi finansirali i stvorili) je bila efikasno upotrebljena da bi se dobilo odobrenje Kongresa za Maršalov plan. Džon J. Mekoj, predsedavajći Veća za spoljne odnose u periodu od skoro dvadeset godina, rekao je da mu je vreme koje je proveo kao američki visoki komesar za Nemačku nakon rata pokazalo kako se mogu završiti razne stvari upotrebomopasnosti od komunizma.

Kada su predlozi obezbedili podršku, Izvršni odbor Maršalovog plana je uključivao i šefa CIA Alena V. Dalsa, tadašnjeg predsednika Veća za spoljne odnose, Filipa Rida, predsedavajućeg kompanije General Electrics, Henrija L. Stimsona i Roberta P.

Patersona, bivše sekretare rata i Dina Ačesona, bivšeg državnog podsekretara i člana Veća za spoljne odnose koji je bio u američkoj delegaciji prilikom osnivanja Ujedinjenih nacija.

Prvi korak u stvaranju Evropske zajednice, bilo je uvođenje Evropske zajednice za ugalj i čelik, koja je osnovana u julu 1952. godine, a proizašla je iz miljea industrije uglja i čelika iz zapadne Nemačke, Francuske, Italije, Belgije, Holandije i Luksemburga pod jednom, centralnom kontrolom. Imala je ovlašćenje da odlučuje o cenama, investicijama, da podiže novac i donosi odluke glasačkom većinom. Predstavljena je pod okriljem Šumanovog plana (koji je dobio ime po francuskom socijalistiministru spoljnih poslova i kasnijem premijeru, Robertu Šumanu), ali opet je čovek koji je stajao iza čitave operacije bio Žin Mone, šef francuske Komisije za generalno planiranje. Ideja je dobila oduševljenu podršku od Veća za spoljne odnose i njenih simpatizera poput

američkog državnog sekretara Džona Fostera Dalsa i Dina Ačesona. Mone je dobio

Votelerovu nagradu za mir u visini od dva miliona franaka da bi prepoznaomeđunarodni duh koji je pokazao u osmišljavanju Zajednice za ugalj i čelik. Nagrada

je došla od Karnegi fondacije. Meri i Serdž Bromberger, dva poštovaoca Monea, u svojoj knjizi Džin Mone i Sjedinjene evropske države, predstavili su plan: Postupno, smatra se, super-nacionalna vlada, koja je pod jurisdikcijom evropskog Veća ministara u Briselu i Skupštine u Strazburu, upravljaće svim aktivnostima na Kontinentu. Doći će dan kada će vlade biti primorane da shvate da je Ujedinjena Evropa ostvarena činjenica, bez potrebe da to kažu eksplicitno.

Sve što treba da urade je da ujedine sve one autonomne institucije u jednu federalnu administraciju, i tada proglase Sjedinjene evropske države.

Šunjanje

Šest članova Zajednice uglja i čelika je 25. marta 1957. godine potpisalo dvaRimska

ugovorada bi stvorili Evropsku ekonomsku zajednicu iliZajedničko tržištei Evropsku zajednicu za atomsku energiju (Euratom). Ona je prodata kaoslobodna

trgovinska zonakoja će biti dobraza otvaranje novih radnih mesta, a ne pominje

centralizovanu super-državu i gubitak nacionalnog suverenitetašto je bio plan od

samog početka. Pregovore o Rimskim ugovorima je pratio Mone uz stalnu podršku mreže Veća za spoljne odnose u Sjedinjenim državama. To je potvrdio predavač na

Univerzitetu Harvard, Ernst H. van der Beugel, počasni generalni sekretar Bilderberg grupe i član Trilateralne komisije. U svojoj knjizi, Od pomoći Maršala do Atlantskog parterstva (u kojoj je predgovor napisao Henri Kisindžer), rekao je sledeće: Mone i njegova Akciona komisija su nezvanično nadgledali pregovore i čim su se pojavile prepreke, upozorena je diplomatska mašinerija Sjedinjenih država, uglavnom preko Ambasadora Brusa…koji je imao momentalni pristup vrhovnom ešalonu Stejt departmenta…

U to vreme, bilo je uobičajna stvar da, ukoliko Mone pomisli da određena država otežava pregovore, se američki diplomatski predstavnik u toj državi obrati Ministru za spoljne poslove da bi preneo mišljenje američke vlade koje se, u praktično svim slučajevima, poklapalo sa Moneovim stanovištem.

Moneovostanovišteje bilo stanovište elite koja ga je kontrolisala.

Jedinstveni evropski akt, koji je uklonio trgovinske barijere u Evropi od 1992. godine i

Mastrihtski ugovor o Evropskoj uniji, bili su još neki instrumenti Totalitarnog šunjanja duž puta ka uvođenju Evropske diktature. Jednom kada su ljudi u Evropi bili zastrašeni da veruju da će, ukoliko joj se ne pridruže, doći do katastrofe, rečekonomskaje izbačena iz njenog naziva i postala je Evropska zajednica (šunjanje).

Kasnije, došlo je do promene imena u Evropsku uniju (šunjanje). Imamo neprestano

pomeranje ka centralizaciji političke moći u zajednici i eroziju procesa donošenja

odluka na nacionalnom nivou (šunjanje). Tome sledi i stvaranje Evropske centralne banke i jedinstvene evropske valute (šunjanje). Koncept Evrope sa centralizovanom

kontrolom, koju uređuje Evropska centralna banka, jedinstvena valuta, regionalna administracija i zajedničke politike iz oblasti radnih odnosa, transporta, industrije i

spoljnih odnosa, je upravo ono što su Hitler i nacisti planirali za Evropu. Čak su i

nazvali svoj plan Evropskom ekonomskom zajednicom (Europaische Wirtschaft

gemeinschaft).

U svojoj knjizi iz 1966. godine, pod nazivomTragedija i nada”, insajder Iluminata, Kerol Kvigli, objasnio je kako treba da se postigne proces evropske integracije u fazama na svim nivoima, a Ričard N. Gardner iz Veća za spoljne odnose je kasnije rekao kako je namera plana bila damalo po malo uništi njen suverenitet.

Evropski lideri su se 9. novembra 1988. godine sastali u Panteonu u Parizu da obeleže sto godina od rođenja Džina Monea, čoveka koga su zvaliOcem Evrope. Ali šta treba da se slavi u vezi sa ovom Moneovom kreacijom? Zadržala je mir u zapadnoj Evropi nakon 1945. godine? Ne, ne. Reptilski hibridi su dozvolili da se to dogodi da bi moglo doći do evropske integracije. Bez manipulatora ne bi bilo pan-evropskih ratova u svakom slučaju. Mone je stvorio čudovište koje se nalazi u sred procesa proždiranja slobodei mi smo svesni toga.

Lažni referendumi

Reptilski hibridi ne žele ništa manje od centralno-kontrolisanog diktatorata u čitavoj

Evropi, a već su veoma blizu toga, jer neizabrane birokrate u Briselu diktiraju politike

nacionalnih vlada.

Čak i sada, zakoni koje propisuje Evropska Unija poništavaju sve što su odlučili nacionalni parlamenti, a planirani evropski Ustav/Ugovorpodrazumeva i uvođenje funkcija Predsednika Evrope, kao i Ministra za spoljne poslove. Ustav je potpisan 29. oktobra 2004. godine i samo treba da bude ratifikovan od strane zemalja-članica. Francuska i Holandija su se na referendumima izjasnile protiv njega, ali manipulatori su tada ponovo predstavili veći deo Ustava nazvavši gaUgovorom, za koji, kažu oni, ne treba javno izjašnjavanje. Njihova tehnika kod referenduma je jednostavna i stalno se ponavlja, kao što smo videli u slučaju Danske i Irske. Obe države su glasaleprotivna referendumima o Evropi, da bi kasnije ta odluka bila promenjena kada je glasanje ponovljeno.

Prvi izbor manipulatora je da rade šta žele, bez obzira na to šta ljudi misle. Ukoliko ne mogu da se izvuku sa tim kada je promena koju zahtevaju toliko fundamentalna, oni ponudereferendumda biljudi sami odlučili. Tada se puno ulaže u kampanju u prilog onoga što oni žele, nema problema za novac, dok opozicija treba da moli i pozajmljuje da bi mogla da privuče pažnju javnosti. Ukoliko se, uprkos svemu ovome, referendum ipak završi onako kako njima ne odgovara, jednostavno malo sačekaju da bi sebi dali vremena da targetiraju opoziciju i tada organizuju drugi referendum. Ukoliko opet misle da neće dobiti, kao u slučaju Ustava, oni drugim sredstvima promene nešto drugo i otudaUgovoriz 2007. godine.

Ne sme se dogoditi da plan propadne zbog nečeg toliko irelevantnog za njih, kao što je volja naroda. Po tipično orvelovskom modelu,motoove super-države jeUjedinjeni u svojoj različitosti“ – Ujedinjeni u ropstvu, ako prevedete sa Novogovora.

Evropska unija je sada zarobila dvadeset osam zemalja-članica, dok još njih čeka na prijem, a, kao što sam rekao u svojim ranijim knjigama, plan je bio da se sruši Sovjetski Savez nakon što je iskorišćen za potrebe Hladnog rata i te zemlje uvedu u NATO (svetsku armiju) i Evropsku Uniju.

(Tekst je izvod iz knjige “Globalna zavera” Dejvida Ajka. Treće oko objavljuje njene delove na osnovu dozvole dobijene od izdavača – Admiral Books, Beograd. Ovaj tekst se ne sme neovlašćeno kopirati i prenositi na Internetu.)