Svadjalica

Da li prihvatate ljude kakvi jesu, ili uporno pokušavate nekoga da „popravite“? Menjajte sebe, a ne druge!

Najveća razočarenja često su rezultat prevelikih očekivanja, naročito kada je reč o međuljudskim odnosima i interakciji sa drugima. Očekujemo da se svet prema nama ophodi tako da nam zadovoljava svaku potrebu. Svi mi želimo da okrenemo i pridobijemo druge da misle kao mi. Pokušavamo da utičemo na druge ljude da se ponašaju u skladu sa našim željama i očekivanjima, onako kako nama odgovara, sve pod izgovorom da to činimo za njihovo dobro. Većina ljudi želi da promeni određene mane, ponašanje i stavove kod voljene osobe, prijatelja ili članova porodice, jer im ego sugeriše da je njihov pogled na svet ispravan. Smeta nam kada se neko drugačije ponaša, drugačije rezonuje, ima drugačiji pogled na svet od nas.

Svi znamo da je to greška, ali pre ili kasnije, svi završimo u iskušenju da to pokušamo. Da li druge ljude prihvatate kakvi jesu, ili razmišljate kakvi bi trebalo da budu? Da li provodite vreme pokušavajući da ih ubedite da je vaše razmišljanje ispravno, a njihovo pogrešno, i posmatrate ih isključivo na osnovu svojih uverenja i predrasuda?

Retko se dešava da nekog promenimo. Ljudi se ne menjaju u toj meri koliko očekujemo, ili zato što voljena osoba to zahteva od njih. Bilo da se služimo otvorenim kritikama, prigovaranjem, manipulacijom ili pretnjama i emotivnim ucenama, na kraju je rezultat najčešće suprotan od željenog – suočavamo se sa neprijatnom činjenicom da se ljudi ne menjaju.

Iracionalna uverenja

Razmišljanje da drugi moraju da se ponašaju na način koji smo mi zacrtali, racionalno je uverenje. Lakše je posmatrati druge i praviti spisak stvari koje moraju da promene, nego pogledati sebe i sopstvene mane. Vrlo često se lekcija o (ne) menjanju drugih prekasno nauči. Ukoliko previše izražavate svoje negodovanje, ili praktikujete životni stav: „Ja sam u redu, ti nisi” – ispravljanje drugih, uz neprestane predloge i zahteve kako da se promene i poboljšaju, najčešće će vam se „obiti o glavu”, jer to može dovesti do još većeg otpora kod tih osoba, do pritiska koji s vremenom postaje nepodnošljiv, upozoravaju psiholozi. Svi znamo koliko je iscrpljujuće pokušavati da se uklopimo u tuđa očekivanja o tome šta bi trebalo da budemo. Svesni, namerni pokušaji da nekoga pošto-poto menjamo, osim što drugoj osobi mogu delovati arogantno ili agresivno, retko daju željeni rezultat.

Promeniti već formiranu ličnost, lišiti ga višegodišnjih navika i verovanja, često je nemoguća misija. Ne možete naterati ljude da budu nešto što nisu. Najlakše je osuditi, kritikovati, tražiti kod drugih samo mesta gde su slabi. Lakše je uperiti prst u drugog, nego u sopstvene nesavršenosti. Stavljanje sebe u ulogu one koja bi trebalo nekog da popravi znak je da imate neki problem koji izbegavate. Kada „pomažemo” nekom drugom, nemamo vremena da razmišljamo o svojim osećanjima.

Ako me voliš…

U svima nama skriva se želja i potreba da promenimo partnera kako bismo ga malo više približili savršenstvu. Kada upoznamo nekoga ko nije tačno ono što želimo, počinjemo da se zabavljamo sa izmišljenom verzijom te osobe. Ružičaste naočari početne zaljubljenosti čine nam voljenu osobu idealnom. Pripisujemo joj sve one osobine i vrline koje cenimo i priželjkujemo, a one negativne potcenjujemo, a ako ih i uvidimo, smatramo da će one s vremenom iščeznuti, što je potpuno iluzorno, naglašavaju stručnjaci. Često nas ovo iracionalno uverenje drži u vezi kojom nismo zadovoljni. Protokom vremena, otkrivamo da voljena osoba ima određene karakterne crte koje i nisu baš tako dobre. Često tada upadamo u zamku pokušaja da te crte ličnosti ispravljamo. Zbog čega se zaljubljujemo u jednu osobu i karakter i onda, gotovo po pravilu, želimo da je menjamo?

Mnoge žene vole da „popravljaju” voljenu osobu, i sve to u cilju da „pomognu”. Ulaze u vezu očekujući od muškarca da promeni neke stvari kako bi odgovarao njihovim željama i prohtevima, planovima i navikama. A „popravke”, obično nisu pametna „investicija”. Pokušaj da promenite nekog vrlo je težak i može negativno da utiče na vezu ili brak. Ako partnera uslovljavate izjavom tipa „Ako me voliš, ti ćeš…“, računajte na siguran gubitak. Da bi se desila željena promena, neophodno je da ta osoba sama želi da se menja. Partner će nekad kratkoročno promeniti svoje ponašanje, u nekoj meri poboljšati, napredovati, ali je ta promena privremeno delotvorna – na duže staze, ona komplikuje odnos.

Prava ljubav znači prihvatanje drugih ljudi onakvih kakvi jesu, bez nastojanja da ih promenimo. Ne traćite svoje vreme na misli poput: „Ako me voli, promeniće se”, ili „Ako budem imala strpljenja, i on će se opametiti”. Ukoliko želite srećnog i zadovoljnog partnera pored sebe, ne pokušavajte da menjate karakter i navike te osobe, ne tražite ono što biste vi želeli da bude, već mu svojim ponašanjem pomozite da takav postane. Možete da ponudite predloge za neke promene, ali ne i zahteve za promenom. Prihvatite svog partnera takvog kakav je, nemojte da zamišljate idealnu sliku. Kompromisima i tolerancijom, pozitivnim primerima i podsticajima možete da utičete jedno na drugo, ali imajte na umu da velike promene možete ostvariti isključivo na sebi. Menjanjem navika i ponašanja partnera sve više ćemo se susretati sa problemima, tako da je rad na sebi, na svojim emocijama i mislima, mnogo kreativniji i korisniji izbor. Mnogo je lakše i jednostavnije da promenite način na koji reagujete na nečije mane, nego da trošite energiju na ispravljanje „krivih Drina”.

Ili pronađite nekoga koga uopšte ne morate da menjate. Ta osoba, takođe, mora vas da ceni i voli upravo onakve kakvi ste, tako da druga strana neće morati da vas menja. Srećnu i zdravu vezu ostvarićete ako izaberete nekog poput sebe, osobu koja deli vaše stavove i navike, zajedničke vrednosti.

Ne osuđujte!

Mi ne želimo da se menjamo, ali zato želimo da se drugi promene. Razmislite koliko je teško promeniti sebe, i shvatićete koliko su male šanse da promenite druge. Ne očekujte da se drugi ljudi uklope u vašu ideju o njima. Veliki deo tajne o životnoj sreći leži u veštini da se borimo da promenimo stvari koje možemo, a prihvatimo one koje ne možemo da promenimo. Budući da ljude ne možemo da menjamo, treba ih prihvatiti. Ono što se zaista menja je način na koji ih vidimo. Možemo da promenimo naša očekivanja kada se radi o njima, naše reakcije na njihova ponašanja, i prihvatiti ih onakve kakvi jesu. Prihvatanje postojećeg i nezahtevanje nemogućeg, jeste prvi korak u izbegavanju nezdravih odnosa. Iako se ponekad ne slažemo sa onima koje volimo – važno je da ih i dalje volimo. Uvažavanje razlika u stavovima, idejama i navikama, može nas obogatiti i ohrabriti da razmišljamo mnogo dublje, da živimo slobodnije i srećnije, i da se bolje slažemo sa osobama koje su nam potrebne. To je moguće samo ako shvatimo da je od toga da uvek budemo u pravu, mnogo važniji odnos koji imamo sa drugima.

Ako vas neko često ljuti ili frustrira, potrudite se da nađete nešto pozitivno u vezi sa tom osobom. Razmislite kako stvari stoje iz perspektive te osobe? Česta je situacija da osoba koju smatramo teškom, nas smatra teškim. Ako naš odnos sa kolegom, partnerom ili prijateljem, nije dobar, umesto da čekamo da se on promeni, treba da promenimo svoj odnos prema toj osobi. Poštujte ljude kakvi jesu, a ne zbog toga kakvi vi želite da oni budu. Izmeriti svoja očekivanja od drugih ljudi u velikoj meri će smanjiti nepotrebne frustracije, ljutnju ili patnju. Naučite da se „nosite” sa ljudima koji vam ne odgovaraju, a da vas to ne poremeti. Što manje konstantno procenjujete i osuđujete druge, manje ćete osuđivati i sami sebe. Prihvatite druge takvima kakvi jesu, i koncentrišite se samo na njihove pozitivne strane. To isto primenite i na sebi. Zašto neprestano tražimo savršenstvo od drugih, kada ni sami nismo savršeni? Retko ko se u takvim situacijama okrene analiziranju sebe i svojih očekivanja. Zato menjajte sebe – ukoliko želite da obogatite vezu sa dragim osobama.

Ključ za željenu promenu je u nama. Rešenje problema trebalo bi najpre potražiti u sebi, pre nego što počnete da osuđujete drugu stranu. Stav drugih prema nama i njihova ponašanja prema nama, možemo da menjamo. Često naša potreba da menjamo druge posledica je nedostatka snage da poradimo na svojim greškama i slabostima. Samoprihvatanje – posmatranje sebe kao nesavršenu osobu, s vrlinama, manama i ograničenjima, umesto negovanja superiorne slike o sebi, vodi značajnom umanjenju tenzija u međuljudskim odnosima. Ljudi koji su se ostvarili u životu ne pokušavaju da promene drugu osobu. Onako kako tretirate sami sebe, tretiraće vas i drugi. Okolina će se ponašati prema vama, onako kao ih vi naučite – sa poštovanjem i divljenjem, ili potcenjivački. Fokusirajte se na menjanje ličnih obrazaca ponašanja i razmišljanja, umesto na promene kod drugih. Unapredićete sebe i svoj život ako pažnju preusmerite sa drugih na sopstvene potrebe i ciljeve. Kada prestanete da trošite energiju na pronalaženje načina da nekog učinite boljim, imaćete više energije za sebe i kontrolu nad svojim životom. Odreknite se potrebe da krivite druge za ono što imate ili nemate, za ono što osećate ili ne osećate. Provodite vreme sa onima koji vas cene, zbog kojih se osećate dobro u „svojoj koži”.

Vesna Bantić Stefanović