VracaraPolicijski dosijei iz vremena pre Drugog svetskog rata skrivaju priče koje su toliko slične današnjim, da ne možemo a da se ne zapitamo kako smo tako naivni, bili i ostali

Katicu Zlatar Lenku, udatu za Jocu Dumitrovića (vanbračno), staru 42 godine, po zanimanju nadničarku (domaćica Ciganka), rodom iz Starog Bečeja, nastanjenu u Petrovgradu (nekadašnji Veliki Bečkerek a sadašnji Zrenjanin), prijavili su avgusta meseca 1937. godine zbog vračanja Tuškan Miroslava, ud. Grčić Dragica i Bojanić Ljubica.

Umreće ti dete!

Tuškan Miroslava, domaćica, stara 21 godinu, je u nedelju 8. avgusta 1937. godine, u Pretstojništvu gradske policije u Petrovgradu izjavila sledeće:

“Otprilike pre dva do tri meseca nalazila sam se kod svoje majke u Cara Dušana ulici i tom prilikom došla je jedna Ciganka koja je ponudila mojoj majci jedno jastuče na prodaju. U daljem razgovoru ista mi se Ciganka obratila s rečima da mi gleda u dlan, a da ću za to platiti 5 dinara. Ja više iz šale nego iz ozbiljnosti dozvolila sam, i na kraju krajeva ista mi je kazala da će mi umreti dete i da ću se rastati sa mužem, a i da ću ja umreti. Iako ja ne verujem u ove stvari, ali me je opet njezina izjava donekle potresla. Nakon nekoliko dana došla je ista Ciganka u moj stan i opet je počela da ponavlja staro i ponovo me nagovorila da mi baca karte, kao i to da ona može uraditi da se meni, kao i mojoj familiji nikakvo zlo ne dogodi. Ja verujući da ona stvarno može nešto uraditi, a na njezino traženje, 50 dinara sam joj dala. Od toga vremena ista Ciganka je počela često dolaziti u moju kuću uvek plašeći me da će mi dete umreti i tako tražeći od mene haljine i ja pod njezinom sugestijom dala sam joj jedan šlafrok, dve muške košulje, jedan krevetski čaršav, jedan veliki jastuk navlaku, dve dečje košulje, dve haljinice, jednu dečju kapu, kao i gotovog novca 235 dinara. Posle ovoga dotičnoj nije bilo dosta, već je opet počela napadati tražeći novac, no ja sam joj obećala da dođe kod mene 7. ovog meseca i da ću joj dati 140 dinara, što je ona i tražila. Međutim, o svemu ovom izvestila sam policiju.

Napominjem da me je ista jednom prilikom pitala gde stanuje moja sestra i ja u naivnosti uputila sam je kod moje majke, gde je ona sestru našla.

Tužim istu Ciganku, koja je od strane policije identifikovana kao Zlatar Lenka, pa molim da se ista uzme na zakonsku odgovornost i kazni. Pridružujem se krivičnom progonu.

Napominjem da ista Ciganka, kada bi je god pitala ko je i šta, uvek je izbegavala da kaže odakle je i svoje ime.”

Preteča vijagre

Kao druga, izjavu je dala već spomenuta gospođa Bojanić Ljubica, stara 34 godine.

“Pre dva meseca, po prilici, od strane svoje majke Melanije predstavljena mi je jedna Ciganka koja ume da vrača. S obzirom da sam se već ranije tužila svojoj majci da moj muž Svetozar ne može sa mnom da ima polne snošaje, koji prema svojoj izjavi sa svakom drugom može da održava ove veze. Majka mi je predložila za istu Ciganku, koja već ima veze sa mojom sestrom Tuškan Miroslavom, kojoj je ista gledala u dlan. Dakle, da bi povratila svoga muža k sebi i da sa mnom može održavati polne snošaje, ja sam upitala za savet dotičnu Ciganku, koja već pre nego što sam je za ovo upitala, gledala u vodu i rekla da su jedna crnka i jedna plavuša uradile mome mužu da ovo ovako mora biti. Rekla je da ona može prevrnuti trag i moga muža povratiti. Pristala sam na ovo i Ciganka je rekla da će doći kroz koji dan i da onda spremim jedan potpuno nov lokot i jedan par pilića. Nakon nekoliko dana došla je ista Ciganka, ja sam spremila lokot i par pilića, otišli smo u sobu kod kreveta moga muža. Tu sam ja sela na patos, Ciganka mi je metnula pile u krilo napomenuvši da ako pile u mojim krilima ugine, da će onda moći dalje da radi da bi odrešila moga muža i zlo koje je na mene nabačeno. Tom prilikom kod glave ispod kreveta ostavili smo tri flaše dunsta, 100 dinara u novcu i još neke sitnice. Na čudo, kako i na koji način, glavno ovo pile u mome krilu uginulo je. Od tog vremena ja sam se počela plašiti, Ciganka mi je počela pretiti smrću, da ako je ostavim da mogu umreti. Da bi bila sigurnija obratila sam se na ovo svome mužu Svetozaru kome sam ceo slučaj ispričala. Moj muž Svetozar isto je poverovao u ovo i pristao da se sa njime radi. Kako je sada Ciganka zahtevala njegovu mokraću da bi konačno ovo mogla svršiti, moj muž dao je mokraću u jednoj flašici, no s obzirom da sam se sa sestrom rešila da slučaj prijavimo policiji, to smo i učinili.

Za sve ovo vreme dok je Ciganka, koja je sada identifikovana u ličnosti Zlatar Lenke, posećivala mene dobila je: dve šolje za belu kafu, jednu šolju za kafu crnu, tri viljuške, jednu malu kašiku, tri tanjira, četiri muške košulje nove, četiri ženska šlafroka, jedan par čarapa, jedan kombine teget, jedne ženske gaćice, dva miljea, jedan peškir, tri flaše dunsta, opet jednu košulju i jedne gaće, jednu navlaku za jastuk, a isto sam joj dala 1.180 dinara.

Kako mi je bilo poznato da udovica Grčić Dragica boluje od neke kožne bolesti na licu, a s obzirom da mi je Ciganka već rekla da i ovakve bolesti može da leči, to sam istu uputila kod dotične udovice.

Skupa sam oštećena sa 2.000 dinara.

Sa svoje strane krivični progon protiv Zlatar Lenke ne tražim, no molim da se meni u potpunosti šteta nadoknadi.”

Udovica Grčić Dragica, stara 37 godina, iz Petrovgrada, je u Pretstojništvu gradske policije u Petrovgradu izjavila sledeće:

“Otprilike pre 20 dana došla je kod mene jedna Ciganka po uputstvu gđe Bojanić, s tim da mi vrača, tj. da mi vradžbinom izleči neke fleke sa lica. Ja verujući i neverujući da ona to može učiniti, opet sam pristala i stvarno dotičnoj Ciganki, rekavši mi da je iz Srbije, poverovala sam da ume da ubajka, i ona je počela nešto da mi baje sa nekom vodom, zašto sam joj platila 90 dinara. Po tome me je nagovorila da mi gleda u dlan, pa čak se i toliko daleko unazad vratila, da mi je stvarno i pogodila neku prošlost, kao i počela mi je spominjati neku moju staru ljubav iz mladosti, sve u takvim stvarima da sam uopšte bila u neizvesnosti, ali i pored svega ovoga ista je imala toliku moć da sam joj dala oko 200 dinara gotovog novca, kao i tri jastučića, kišobran, cipele, papuče kao i još drugih starih haljina i veša, s tim da ove stvari povrati, no do danas ih nije povratila. Skupa sam oštećena sa 700 dinara.”

Priznanje

U utorak 10. avgusta 1937. godine osumnjičena Zlatar Katica Lenka, od oca Miše i majke Marije rođene Fardijan, istražnom sudiji Bugarin Miloradu je izjavila da je prijavu razumela i da se oseća krivom. Tom prilikom iznela je i neke podatke koje su gospođe prećutale.

“Priznajem da sam krajem jula 1937. godine na poziv Bojanić Ljubice iz Petrovgrada otišla u njen stan da vračam, da njen muž može imati polnog snošaja sa njom. Ja sam joj obećala da ću joj pomoći i da ću probati to sa jednim lokotom i sa lutkicama.

Nakon dva dana posle gornjeg događaja, zvala me je Bojanić Ljubica da idem s njom u Slankamen, gde sam joj opet trebala vračati da bi Ljubica zadržala za ljubavnika nekog oficira iz Novog Sada, a u isto vreme da bi se razvela od svog muža, a u isto vreme da bi se i taj oficir iz Novog Sada razveo od svoje žene.

Nakon dva-tri dana od gornjeg događaja Bojanić Ljubica preporučila mi je udovicu Grčić Dragicu da odem do nje i da joj vračam. Ja sam zaista otišla u njenu kuću gde mi je udovica Grčić Dragica rekla da ona voli nekog Žiku koji je bio ovde u Petrovgradu a sada više nije tu, te me je molila da ja izradim da joj se taj Žika vrati da bi mu se osvetila što ju je napustio. Ja sam joj vračala na taj način što sam joj gledala u dlan i u vodu i rekla joj da će se Žika vratiti.”

Zlatar Lenka je osuđena presudom Okružnog suda u Petrovgradu 24.9.1937. godine na 2 meseca zatvora.

Policija rasteruje vile

Jedna Ciganka Lenka Nikolić, mlada žena od 24 godine, iz Banatskog Brestovca, pala je policiji u ruke krajem jula 1936. godine.

U svom sobičku, u ulici Vojvode Dobrnjca, u Beogradu, Lenka Nikolić primala je mlade žene i devojke i davala im raznečini. Ona se nije bavila strogovodovitošću, ali jerazgovarala s vilamau prisustvu praznovernih klijentkinja. Razume se, da su ti razgovori savilamabili često puta skuplji od jednog telefonskog razgovora između Beograda i, recimo, Londona, i da su bili samo glupa izmišljotina. Ipak klijentkinje, služavke s uložnim knjižicama Poštanske štedionice sa nekoliko zlehudih hiljada u nedrima, slepo su verovale i izvršavalevilinske porukei naravno, plaćale ih skupo, Toliko skupo da je čak i policija morala da se umeša.

Jedna od poslednjih žrtava brestovačke Ciganke Lenke Nikolić bila je mlada služavka Lucija Visković.

Njoj jevračaraprizivalavileda bi se što pre udala i to po izboru. Za svaki razgovor svilamadevojka je skidala s uložne knjižice po 200 dinara. Kad ni posle osme stotine nije uspela da nađe muža, mada su joj tovilegarantovale, služavka se požalila jednoj svojoj poznanici Milki Hadžić, piljarici.

Srećom ta žena nije verovala učini, a još manje uvilenego je prosto otišla do vračare i zamolila je da je tobože vratipreko vilamuža koji je pobegao s drugom.

Lenka joj je obećala da će brzo da svrši stvar zatražila je sto dinara zavile. Piljarica se izgovorila da nema momentalno toliko novca pri sebi, pa je rekla da će da ode do kuće da bi donela novac. Međutim, umesto da ode kući, otišla je u policiju gde je sve ispričala.

Tamo je odmah pripremljen plan. Markirana je jedna stotinarka koju je zatim piljarica predalavračari. Onda je banula policija, našla stotinarku,rasteralavile i Cigankuuhapsila.

Bez ustezanja Lenkavračara, priznala je posle na saslušanju da je prevarila služavku Luciju, a priznala je da je imala i drugih žrtava, pa je policija krenula da pronađe sve te žene i mlade devojke koje su nasele.

Prof.dr Šimon Đarmati