Most Overton kod Dumbartona u jugozapadnoj Škotskoj

Most Overton kod Dumbartona u jugozapadnoj Škotskoj

U Škotskoj postoji most sa kog se psi redovno bacaju u smrt, bez ikakvog jasnog razloga. Da li su životinjesposobneda oduzmu sebi život?

 

Od 1950-ih godina do danas, najmanje pedeset pasa, a meštani kažu i preko pet stotina, skočilo je u sigurnu smrt sa mosta Overton kod Dumbartona u jugozapadnoj Škotskoj. U 2005. godini, sa istog mesta je skakao po jedan pas mesečno. Stvar je čudna sama po sebi, ali izvesni detalji je čine prosto neverovatnom: svasamoubistvasu se dogodila sa iste strane i na potpuno istom mestu na mostupsi iz čista mira skoče na kamenu ogradu, a zatim i u plićak pun kamenja, sa visine od 15-tak metara; očevici tvrde da se dešavalo da pas preživi pad, popne se iskoči ponovo! Svi stradali psi spadaju u rase sa dugom njuškom (škotski ovčar, labrador, hrt…), i svi potvrđeni slučajevi su se dogodili na sunčan dan. Zbog ove neobične pojave, Škoti ga zovuMost psećih samoubistava. Na njegovom početku čak stoji i natpis:Opasan prelaz. Molimo vas da držite svoje pse na povocu.

Građani Dumbartona, a naročito vlasnici pasa, odavno pričaju o zlom duhu (psećem?) koji pohađa most. Prema drugima, most je natankom mestu, što je po keltskim verovanjima prostor u kom su granice svetovamrtvihi živih nejasne i prepliću se. Dr Dejvidu Sendsu, stručnjaku za ponašanje životinja, ova objašnjenja nisu bila dovoljna, pa je potražio logičnije i otkrio da je, upravo u vreme kada su incidenti počeli, u šumarcima pod mostom počeo da se množi vizon, koji je zbog karakterističkog mirisa psima mnogo interesantniji od recimo veverice ili pacova. Prema dr Sendsu, jak miris vizona izluđivao je pse do te mere da bi skakali u smrt.

Mnogima je ovo bilo dovoljno da proglase misteriju rešenom, ali drugi nisu bili preterano oduševljeni. Zašto psi skaču uvek sa istog mesta? Zar ove pametne životinje, na primer ovčar ili labrador, ne bi prvo potražile neki drugi put da siđu, ako ih vizon već toliko privlači?

Priča o Overton mostu pokreće i niz drugih pitanja: koliko su životinje svesne sebe i svog života? Da li su sposobne za promišljeno samoubistvo? Da li se i drugi slični incidenti, kao kitovi koji se nasukaju, mogu posmatrati kao samoubistva? Pored kitova i pasa, beležena su čudna stradanja pataka koje kao da same sebe udave, krave koje zakorače sa litice, nasukavanja delfina, zaletanja čitavih jata ptica u beton… Većina tih incidenata objašnjava se problemima u orijentacijina primer, zagađenje ili poremećaji magnetnog polja Zemlje mogu izazvati stradanja morskih stvorenja ili ptica, paraziti u mozgu mogu tako da utiču na ponašanje… ali ima znakova i da neke vrste imaju svest o sebi isposobne suda namerno okončaju sopstveni život.

Postoje podaci o tome da delfini, slonovi i neki primati umeju da prepoznaju sebe u ogledalu. Mnoge više životinje umeju da sepretvarajutokom igre, što svedoči da su sposobne da zamišljaju situacije koje su samo moguće, ali ne i stvarnešto nije daleko od razmišljanja o mogućnostima i budućnosti. Čuvena je priča o paru lavova u Zimbabveu, kada je jedan ostao kraj rupe u kojoj je drugi zaglavljen uginuodok i sam nije uginuo od gladi, savršeno sposoban da se prehrani. Da li je to bila svesna odluka o okončanju sopstvenog života stvorenja ophrvanog teškom tugom (u depresiji)? Mnogo je sličnih priča o psima i gazdama, a odbijanje hrane do smrti ne bi trebalo da je u skladu sajednostavnomprirodom životinja. Kad se ženki papagaja vrste agapornis povredio partner, ona je imitirala njegove pokrete kao da pati sa njim. Nedugo pošto je uginuo, i ona je. Kad je koker-španijelu iz Rima po imenu Šastra preminula vlasnica, on se bacio kroz prozor sa trećeg sprata i slomio nogu, a potom se sa takvom nogom ponovo popeoi skočio ponovo, uspešniije. Nemački ovčar Franc, kom je preminuo gazda, uporno je legao na šine na stanici u Ostigliji, Italija. Radnici su ga terali, ali mu je na kraju i uspelo… Ovakvih primera je mnogo.

Stručnjaci znaju da su životinje svakako sposobne da iskuse neizdrživu tugu, ali teško priznaju da su svesne da oduzimaju sebi život odbijanjem hrane ili skakanjem sa visine (depresija, panika…ali ne i svest o samoubistvu), alizar se ne može isto reći i za depresivne ljude, da nemaju jasnu svest o tome šta zaista rade?

Siniša Soćanin