Knjiga o tome kako je Bob spasao svog vlasnika prodata je u 250 hiljada primeraka i prevedena na 18 jezika

FTR-JGL-BOB-280812-16

Dva puta nedeljno u londonskom Kovent Gardenu nastupa umetnički par: gitarista i pevač Džejms Boven i mačak Džindžer Bob. Mladić peva i svira, pa povremeno zastane i nagne se ka velikom tigrastom mačku: „Hajde, Bob, baci petaka!” Bob promrda brkovima, podigne desnu šapu i otpozdravi prijatelju kako je tražio.

Macak

Žuti mačak nije obična životinjka. On je zvezda – ima sopstveni nalog na Twitteru (sa 12 hiljada pratilaca), kao i Facebook stranu sa dvadesetak hiljada obožavalaca. Glavni je junak bestelera koji će uskoro biti pretočen u holivudski film (pregovori su u toku). Naime, Džejms je napisao knjigu „Ulični mačak po imenu Bob” – o tome kako mu je četvoronožni prijatelj promenio život – spasivši ga narkomanije – za sada je prodata u 250 hiljada primeraka i prevedana na 18 jezika.

Sve je počelo pre pet godina, jednog četvtrka uveče u martu, kada je Džejms našao Boba, izgladnelog i povređenog, na stepeništu svoje zgrade: „Napala ga je druga mačka, ili možda lisica. Imao je veliku ranu na boku”. Boven je tada bio na programu odvikavanja od droge i nije bio oduševljen idejom da brine o mački. Ipak, očistio mu je rane i platio turu antibotika, što ga je koštalo celih 28 funti: „To je bio poslednji novac koji sam imao, ali nisam mogao da mu ne pomognem. Oduvek sam voleo mačke”.

Bovenov život krenuo je nizbrdo mnogo pre tog trenutka – kada su mu bile svega tri godine, roditelji su mu se razveli i preselio se majkom iz Engleske u Australiju. Majka je uvek trošila više nego što zaradi – započinjala bi poslove, pa propadala. „Stalno sam menjao škole, što znači da nikada nisam bio zaista stabMaca Trece okoilan. Osećao sam se kao da me niko ne razume” – objašnjava Boven.

Kada se mati preudala, njihovi odnosi su u potpunosti zahladneli, i Džejms se vratio u Englesku, u London, sanjajući da postane rok zvezda. Neko vreme živeo je kod polusestre Simon, ali posle nesporazuma sa njenim mužem, zamoljen je da ode. Posle nekoliko nedelja na kaučima prijatelja – postao je beskućnik. Novo „okruženje” navelo ga je da proba heorin. Postao je ozbiljan zavisnik i nekoliko puta umalo nije umro. Posle tri godine na ulici – konačno je dobio na korišćenje socijalni stan. E, tada je pronašao Boba. Pošto se mačak oporavio od povrede, Boven je pokušavao da ga se oslobodi na sve načine: „Odveo bih ga napolje, ali – nije hteo da ode. Ostavio bih ga preko dana i otišao da sviram, a on bi me čekao. A onda, jednog dana, pratio me čitavim putem do autobusa 73. Ušao je odmah za mnom!” Pošto je mačak savladao i tajne korišćenja gradskog prevoza, stigao je sa Džejmsom u Kovent Garden i – bio uvršćen u tačku. „Pre nego što sam i naštimovao gitaru tog prvog dana, novac je počeo da pada okolo. Bilo ga je skoro tri puta više nego obično”.

Uskoro su prolaznici počeli da donose Bobu hranu, igračke i odeću. „Neko mu je dao ljubičastu maramu, pa su svi želeli da mu daju po jednu. Verovatno ima više od 20 specijalno pletenih marama, nekoliko džempera, 10 prostirki”…

 

Džejms kaže da je siguran da se nikada neće vratiti drogi: „Naučio sam mnogo i odrastao sam. Zahvaljujući Bobu, pri put sam osetio da imam porodicu”. Prvi prihod od 30 hiljada funti novopečeni pisac utrošio je na vraćanje dugova, sređivanje zdravstvenog osiguranja za Boba i put do Australije – da vidi majku tokom Božića.

S.M.

Cica maca Trece okoMacak Trece oko