Vreme mladosti: član „Slobodne nemačke mladeži”

Vreme mladosti: član „Slobodne nemačke mladeži”

Teorija zavere u praksi – kancelarka Nemačke Angela Merkel šeni pred SAD i Izraelom, ugrožava Evropu, napada Rusiju, stvara novi „sanitarni kordon” isti kao 1919. da bi uništila Evroazijsku ideju. Poslednje – zalaže se za najopasniji trgovinski sporazum u istoriji – transokeansko partnerstvo Evrope i SAD

 

Angela Merkel, kako svi veruju, nije se rodila u Istočnoj Nemačkoj (po definiciji proruski orijentisanoj), već 1954. u Hamburgu, u Zapadnoj Nemačkoj. Po svemu sudeći ona je od rođenja bila deo eksperimenta da se kao subverzivni element ubaci u tadašnju Istočnu Nemačku i pripremi teren za ujedinjenje Nemačke i – povratak Zapadu.

Uskoro po njenom rođenju porodica je napravila iznenadan, „netipičan” izbor: preselila se iza Gvozdene zavese, na istok Nemačke. Zašto? Razloge za skrivanje njene prave biografije i tok njenog skrivenog života pokušao je da objasni ruski list „Pravda”.

Otac Angelin bio je pastor luteranske crkve i dobio je zadatak da osnuje semenište i postao direktor „Doma za invalide” u Istočnoj Nemačkoj. Zahvaljujući svom privilegovanom pložaju, često je mogao da putuje na Zapad a porodica je živela daleko bolje od suseda. Merkelova je, međutim, čak postala sekretar odeljenja za propagandu i jedan od glavnih stručnjaka za političke komunikacije u komunističkom sistemu. Kažu da je bila žestoki pobornik komunističkih ideja i obožavala da beskonačno ubeđuje ljude u sve što bi joj nadređeni rekli…

Novembra 1989, posle rušenja Berlinskog zida, nastupa potpuni preokret u njenim shvatanjima i delatnosti: čuveni ŠTAZI je od početka te godine intenzivno radio na vrbovanju čelnih ljudi „Slobodne nemačke mladeži”. Merkelovu nije pridobio. Odjednom, ona za samo mesec dana menja političku orijentaciju i prilazi „Demokratskoj obnovi”, pokretu koji se inspirisao Demohrišćanskom partijom tada Zapadne Nemačke. Ali, kao što je poznato, ta partija nije bila ni hrišćanska, niti demokratska…Jednostavno je služila Amerikancima i domaćim biznismenima. Samo da bi se sprečio, trenutno, masovni beg Nemaca sa Istoka na Zapad. Merkelova izbija na površinu poilitičkih zbivanja. Uključuje se aktivno u kampanju posle pada Berlinskog zida, zalažući se da već bivša Nemačka DR (NDR) uđe u zonu nemačke marke i pređe na tržišnu ekonomiju. Njeni ultraliberalni stavovi, nepopularni tada u NDR, bili su veoma loše prihvaćeni.

Tvrdi se da je drugog muža Merkelove Joahima Zauera, koji je izgleda imao velikog uticaja na njene poglede, posle pada Zida iznenadaiznajmilaamerička kompanija Biosym Technology. On je potom otputovao u SAD i godinu dana radio u laboratorijama Pentagona u San Dijegu. Potom se zaposlio u kompanijiACCELRYSkoja je, takođe, sarađivala sa Pentagonom. Podrazumeva se da je ova kompanija sarađivala sa američkim NASDAQ-om…Prilično je nejasno šta se dalje sa njim događalo.

Nemački kancelar Helmut Kol i njegovi najbliži saradnici, tvrdi se, dobili su u tom tren- utku odjednom pozamašnu sumu novca od „nepoznatih mecena” za finansiranje Demohrišćana u Saveznoj republici Nemačkoj. Angela Merkel, političarka u usponu u bivšoj Istočnoj Nemačkoj, je upravo u to vreme objavila, kako su neki to tada ocenili , herojsko-satirični članak u „Frankfurter Algemajne Cajtungu” kojim je raskrstila sa svojim komunističkim učiteljima iz Nemačke DR. „Pravda” kaže da je zabeleženo i dokumentovano da je Merkelova „nebrojeno puta u karijeri izdala svoje saborce, zaštitnike i birače”. Posebno birače u NDR koji su tada u proseku imali 60 godina. U to vreme nju su (samo !) podržavali medijski giganti „Aksel Springer” i „Bertelsman”…

Dalje se Angela sve više pokazivala kao bespogovorni saveznik SAD. Nemački kancelar Gerhard Šreder je 2003. osudio američku intervenciju u Iraku posle čega je Merkelova napisala „smeo” članak u „Vašington postu” u kome je prosto „raznela” doktrinu evropske nezavisnosti koju su zastupali Širak i Šreder, duboko zahvalila Americi i podržala taj skandalozni rat. Sve u skladu sa svojim „duboko prijateljskim odnosom prema SAD”.

Angela Merkel je u tom teskstu napisala daEvropa i SAD, u svetlu najnovijih događaja, moraju ponovo da razmotre svoje osnovne unutrašnje, međunarodne i odbrambene političke principe. Dodala je,začuđeno, da Francuska, Belgija i Nemačkaveć nekoliko dana u Savetu NATO blokiraju pomoć Turskoj što podriva same osnove legitimnosti NATO…Rekla je i da suzemlje Istočne Evrope, kandidati za NATO, izložene stalnim napadima francuske vlade zbog svoje privrženosti transatlantskom partnerstu Evrope i SAD…Očigledno drugačijem od onoga koji je onavidela. Tom prilikom iznela je zanimljivu tezu dasvako ko se odriče vojnog mešanja kao krajnje mere, slabi neophodan pritisak na diktatore. Time oni (neimenovani), kako je napisala, nikako ne smanjuju, već, naprotiv, povećavaju mogućnost i neophodnost rata! Uz to, rekla je i daNemačka i Francuska moraju da budu prijatelji, ali preimućstva tog prijateljstva moguće je realizovati isključivo u saradnji sa našim starim i novim evropskim partnerima i u transatlantskoj alijansi s SAD.

Analitičari smatraju da taj autorski članak Angele Merkel u „Vašington postu” predstavlja njen politički kredo i zvezdu vodilju u njenoj potonjoj karijeri.

Ona je 2005. teškom mukom pobedila na izborima. Biračima je obećala ukidanje stepenastog poreza, zalažući se da porez mora da bude jednak za sve: i za one koji jedva sastavljaju kraj s krajem, ali i za one koji žive u raskoši. Da li je u Merkelovoj u tom jednom trenutku proradilo njeno hrišćansko, luteransko vaspitanje?

U debati u medijima Gerhard Šreder je tada oštro kritikovao ovo njeno obećanje. Ali, Nemačkoj je u tom trenutku trebao i „stari Šreder”, ali i „nova Merkelova”…

Nemce je tada više „privukla” Merkelova, nego što su je, u stvari, izabrali!

U poslednje vreme Angela Merkel pokušava da „spoji” savernoameričku i evropsku zonu slobodne trgovine, pokušavajući da stvori „veliko transatlantsko tržište”, čemu se sve više i jače protivi Evropa..

Merkelova i propaganda

U Francuskoj je donedavno više od 60 odsto stanovnika, preživelih II svetski rat, tvrdilo da ih je od nacista spasla sovjetska Crvena armija. Danas, zahvaljujući najviše američkoj propagandi, manje od 10 odsto Francuza zastupa takav stav. A Merkelova je samo za nekoliko godina uništila evropsko osećanje solidarnosti i gotovo uništila nuklearno naoružanje svih evropskih zemalja – na čemu je opsesivno insistirao Vašington. U suštini, „rasturila” je Nemačku, uzela pod svoje i levičare i desničare u svojoj zemlji a sve u cilju – podrške američkoj administraciji!

Dragoslav Marković