Jelisaveta, praunuka Stefana Prvovenčanog a kći kralja Stefana Dragutina, najznačajnija je od svih kćeri iz dinastije Nemanjića, jer je nasledstvom prenela krv svojih predaka u rodoslove svih evropskih vladarskih porodica

Velike seobe slovenskih i germanskih naroda pocetkom srednjeg veka unele su u medjudrzavne odnose sasvim novi duh. Naime, narodi starog veka, poput Grka i Rimljana, znali su jedino za pravnu zajednicu svoje drzave i cinilo im se da svi ostali narodi zive potpuno neorganizovano. Verovali su da u njihovim zajednicama ne postoji pravo na zastitu i zato ih zvali varvarima, a nisu mogli cak ni da pretpostave da drugi narodi u njihovoj blizini mogu da im budu pravno i drzavno jednaki. To je uspelo tek Slovenima i Germanima, koji su od 4. veka poceli da stvaraju svoje drzave, a medjusobnu ravnopravnost potvrdjivali zenidbama i udajama dece svojih vladalackih porodica.

Rodoslovi dokazuju - Srbija je odavno usla u Evropu

Rodoslovi dokazuju – Srbija je odavno usla u Evropu

Kci je, naime, bila ravnopravni naslednik vladalackog trona, istorijskog ugleda i plemenskog dostojanstva kao i sin koji je nastavljao musku lozu dinastije. Isto tako, vladareva zena poreklom iz strane dinasticke loze, bila je daleko vise od predstavnice zemlje i naroda iz kog je dosla. Ona je bila i zivo jemstvo da ce narodi, spajanjem vladarske krvi putem braka, postovati medjusobnu ravnopravnost. U osnovi takvog stava bila je, nesumnjivo, misao stara vekovima – da jednaka krv vezuje. Kada je ta misao postala zajednicko duhovno dobro mnogih naroda, oni su poceli da veruju u krvno nasledje svojih predackih vladara i kraljeva, prihvatajuci da je plemenito poreklo po majci dragoceno isto koliko i po ocu. Tako je doslo do toga da se u istoriji dokle god ona unatrag seze, na sve strane sire vladalacka kolena i loze. Ipak, ovakav stav ni do danas nisu usvojili svi narodi.

Kada su islamizovani Turci doprli do Beca i kada su nemacki naucnici poceli da se bave njihovim osobenostima, cudili su se da se u Turaka ne pita ko je bila majka svakoga sultana, vec su se zadovoljavali time sto je sultan po muskoj lozi imao “plavu krv”. To nije cudno ako se ima na umu da Turci nisu priznavali Bibliju i ako se zna da Turci i muslimani nisu nikada prihvatili jevrejsku teoriju o postanku sveta. Takodje, treba znati da je hriscanska ideologija, za razliku od islama, proistekla iz judaizma.

Uspostavljanje veza

Kod evropskih naroda kci je oduvek bila izjednacena sa sinom. Price iz anticke Grcke su pune takvih primera, kao i price o nasledstvu rimskih careva. Tacno je da su mnogi od njih do carskog trona stigli licnom sposobnoscu, ali ni jedan nije propustio da se orodi sa kojom od predjasnjih carskih porodica, po mogucstvu zenidbom sa kcerkom naslednicom krvi predjasnjih careva. Tako su mnogi od njih u ocima naroda ucvrstili svoj carski polozaj.

Drugo sredstvo u starom Rimu bila je takozvana adopcija, koja je novom caru trebalo da nadoknadi krv predjasnjih careva. Germanski i slovenski narodi nisu kasnije poznavali niti prihvatali adopciju kao pomocno sredstvo. Kod ovih naroda je zenidba sa kcerkom vladarske krvi bila jedino sredstvo da neko bude primljen u krug knezevskih porodica kao njima ravan.

Sve dinastije germanskih kraljeva od 5. do 9. veka orodile su se medju sobom po tazbini. Njihove kceri, time sto su postale zene stranih knezeva, stvorile su vezu koja je dovela do poimanja ravnopravnosti i solidarnosti razlicitih vladarskih i knezevskih domova u drzavama hriscanske Evrope. One su time, u isti mah legitimisale svoju porodicu kao priznatu vladarsku kucu u svojoj zemlji. Osim toga, one su pri udaji u druge zemlje unosile u brak i svoju dinasticku krv kao miraz. Narocito ako nisu imale brace, vec su same bile ne samo princeze nego i naslednice. Tako su se, neretko, menjale drzavne granice i geografske karte, a vise puta dolazilo je zbog toga i do raznih sukoba i velikih ratova.

U 11. veku porodica ruskih velikih knezova iz dinastije Rurikovica upravo je na taj nacin usla u krug vladarskih porodica, bas kao i keltski kraljevi iz skotske, skandinavski kraljevi, vizantijski carevi, madjarski i stari srpski vladari – veliki zupani, kraljevi i carevi. Sve hriscanske knezevske porodice u Evropi u 12. i 13. veku orodile su se medjusobno po tazbini, pa se moze reci da u Evropi postoji jedna velika knezevska porodica ili zajednica vladarskih porodica po brakovima koja traje do danas. U tu zajednicu primljene su i porodice koje su docnije usle u vladarske kuce, ili su same zavladale u drzavama hriscanske Evrope.

Svaka nova dinastija trazila je odmah vezu sa takvom evropskom knezevskom zajednicom po krvi, pa su se ili zenili kcerima iz tog kruga ili su udavali svoje kceri za strane knezeve. Tako je bilo i sa bogatom patricijskom porodicom de Medici u Firenci, sa otmenim porodicama mletackih duzdeva, sa neobicnim vitezom iz Normandije kad je na Siciliji osnovao kraljevstvo i dinastiju, pa sa kraljevskim kucama Tjudoara u Engleskoj i Vaza u svedskoj, iako su same poticale iz manjeg plemstva. Tako su ucinili i Romanovi u Rusiji i Bonaparte u Francuskoj, Bernadoti u svedskoj, Petrovic-Njegosi u Crnoj Gori i vladalacki dom Karadjordjevica u Srbiji.

Srpska dinastička loza

Najstariji srpski vladar u Srednjem veku za koga se zna da je usao u pomenutu evropsku zajednicu vladarskih porodica, bio je Uros I Beli (vladao je od 1115. do 1131). Jedna njegova kci udala se za Konrada II (+1150), vojvodu znojmskog iz ceske kuce Psemislovica, sestrica kralja Vratislava II ceskog (+1174), Leopolda bavarskog (+1141) i Hajnriha austrijkosg (+1177). Druga kci Jelena udala se prilikom sklapanja saveza izmedju Srba i Madjara protiv Vizantije 1129. godine za madjarskog kralja Belu II Slepog, sina poljske princeze Rikse, jedne od unuka nemackog cara Otona II i vizantijske princeze Teofanije. Jelena je bila, ne samo po muzu kralju Beli krunisana kraljica Madjarske (1131), nego je fakticki Madjarskom i vladala, a pomogao joj je mladji sin Uros I. Njezin brat Belos postao je ban Hrvatske i paladin Madjarske.

Stefan Uros Prvi

Stefan Uros Prvi

Udaja Jelene, kceri Urosa I, za madjarskog kralja Belu II, bila je prva precizno poznata veza srpske vladalarske kceri sa stranim kraljevskim domom. Od nje po zenskoj lozi potice ruska kneginja Aurora Demidova, kneginja od San-Donata i majka kneza Pavla Karadjordjevica (knez Namesnik nakon ubistva kralja Aleksandra Karadjordjevica).

Sina Urosa I, velikog zupana Desu, nasledio je Stefan Nemanja (+1200), osnivac najvece srpske dinatije u srednjem veku. Kada je Stefan Nemanja doznao da se nemacki car Fridrih I Barbarosa sprema za treci krstaski rat, poslao je krajem 1188. godine svoje poslanike na carski dvor u Nirnberg sa pismom u kome saopstava kako “srpski vladalac s radoscu ocekuje da krstaska vojska prodje kroz njegovu zemlju.” I zaista, Stefan Nemanja je svecano docekao Barbarosu u Nisu i ponudio mu savez protiv Vizantije koji je ovaj prihvatio. Nemanji je izasao u susret udajuci svoju rodjaku bavarsku groficu od Andeksa, kcer Bertholda IV markgrofa od Istre i Kranjske i vojvode od Dalmacije i Hrvatske ili Meranije (Meer an – zemlja na moru) za njegova sinovca Toljena. Time je trebalo da bude potvrdjen savez izmedju Nemanje i Barbarose.

Fridrih Barbarosa

Fridrih Barbarosa

Skoro svi vladari dinastije Nemanjica sklapali su politicke brakove! Njihove su zene bile vizantijske, francuske, bugarske ili madjarske princeze; ili Italijanke iz velikih i priznatih mletackih kuca (Dandolo-San Marko, Morozini).

Sin Stefana Nemanje i prvi krunisani srpski kralj, Stefan Prvovencani (+1223), bio je najpre ozenjen Eudoksijom Angelinom, cerkom vizantijskog cara Aleksija III, a treci put Anom Renijera Dandola, unukom mletackog duzda Enrika Dandola.

Marija Terezija naslednik Nemanjića

Jelisaveta, praunuka Stefana Prvovencanog a kci kralja Stefana Dragutina (+1271), najznacajnija je od svih kceri iz dinastije Nemanjica, jer je ona nasledstvom prenela krv Nemanjica u sve evropske vladalrske dinastije! Jelisaveta se 1284. godine udala za Stefana I Kotromana, bana bosanskog. Time je porodica Kotromana postala ravnopravna vladalackom domu. Njen sin bosanski ban Stefan II, ozenio se 1324. godine poljskom princezom Jelisavetom. Njen unuk Stefan Tvrtko I, postao je bosanski kralj. Njena starija unuka je udajom za Ludviga I Anzujskog postala madjarska kraljica, a mladja unuka Katarina udala se za celjskog grofa Hermana.

Kralj Stefan Dragutin i kraljica Katalina

Kralj Stefan Dragutin i kraljica Katalina

Unuka ove Katarine, Varvara Celjska, zena Sigismunda od Luksemburga, ceske i Madjarske, postala je nemacka carica. Praunuka carice Varvare i cara Sigismunda, Ana, naslednica ceske i Madjarske, bila je zena nemackog cara Ferdinanda I. Od njih poticu carica Marija Terezija i njen muz car Franc I. Anina praunuka, austrijska nadvojvotkinja Leopoldina, bila je prababa rumunskog kralja Ferdinanda I, oca princeze Marije, udate za Aleksandra I Karadjordjevica, kralja Jugoslavije.

U Francuskoj, Nemackoj i Italiji vekovima se spominjalo ko sve po zenskoj liniji, potice od cara Karla Velikog, osnivaca novog zapadno-evropskog carstva, a u Engleskoj se pratilo potomstvo po zenskoj lozi kralja Alfreda Velikog koji je ujedinio ovu zemlju.

Kod Karadjordjevica se cista materinska loza moze pratiti cak do doba prvih kraljeva iz dinastije Nemanjica. Na celu te materinske loze stoji carica Eufrosina, zena cara Aleksija od Vizantije. Nju su zvali Kamatera Dukaina, sto govori o mogucnosti da joj je majka bila iz cuvene kuce Dukasa, ciji je jedan pripadnik neko vreme nosio vizantijsku carsku krunu. Sigurni podaci o njenom poreklu nisu sacuvani, ali se zna da je njena najmladja kci Eudoksija bila zena srpskog kralja Stefana Prvovencanog.

Po ženskoj liniji

I poslednja srpska dinastija, Brankovici, davno je u muskoj lozi izumrla ali njihova krv i dalje zivi u potomcima po zenskoj liniji.

Knez Lazar Hrebeljanović

Knez Lazar Hrebeljanović

Lazar Hrebeljanovic (+ 1389), knez srpski, ozenio se Milicom, kcerkom Vratka, vojvode cara Dusana i unukom zupana Dimitrija sina kralja Vukana, najstarijeg Nemanjinog sina. Njihova kci Marija udala se za Vuka Brankovica, gospodara Kosovske oblasti. Njihov sin, despot djuradj Brankovic, uzeo je za zenu vizantijsku princezu Jerinu Kantakuzinu. djuradjev i Jelenin sin Stefan Brankovic imao je kcer Mariju, koja se 1485. godine udala za Bonifacija III, markgrofa od Mehferata iz carske dinastije Paleologa od Vizantije. Po toj kceri Marija i knez Lazar i dinastija Brankovica postali su pradedovi vecine carskih i kraljevskih domova u Evropi. Marijina unuka Margita, naslednica doma Monferatskog, unela je sprsku krv u italijanski vladarski dom hercoga od Mantove. Ona se udala za Frederika II Gonzaga, hercoga od Mantove.

Vise kceri iz porodice Gonzaga udajama su usle u lotarinsku i austrijsku vladarsku kucu i tako postale pramajke carice Marije Terezije i njenog muza cara Franje I, od kojih – po zenskoj lozi potice i kraljica Marija od Jugoslavije. Dakle, moglo bi se slobodno reci da je nadaleko cuvena carica Marija Terezija i te kako imala srpske krvi.

Turska “logika”

Turci su bili ravnodusni prema majci, jer u njihovoj religiji ne postoji majka Bozja – Alah je jedan i on nema posebnog Sina (u hriscanstvu se priznaje da je Sin Jevrejin, te se tako priznaje pravo prvenstva Jevrejima). Tursko pravo nije poznavalo, mozda i zbog mnogozenstva, pojam ravnopravnosti zene pa je zena u muslimanskom porodicnom stablu bila bez pravnog znacaja. Sultanove kceri nisu nikada bile nosioci monarhisticke legitimnosti. Kod mnogih sultana uopste se nije znalo ko su im majke, pa je i misao da svaki covek nasledjuje svoju krv i od majke kao i od oca bila Turcima sasvim strana.