Koliko su na oblikovanje marksizma uticala tajna društva 19. veka. Kome se molio Marks kad je bio bolestan. Zašto je KPSS rehabilitovala jednog teozofa....Srp i cekic Trece oko


Često je pisano, o okultnim izvorima nacizma kojima je ta ideologija gotovo sahranila Evropu. Ali, mnogo manje prostora posvećeno je »okultnim« i drugim tajnim aspektima jedne druge velike ideologije, isto tako kobne u ovom veku, a to je komunizam.
Oduvek su postojale čudne veze između politike i ezoterizma, a to znaju istoričari i politolozi. Recimo, italijanski političar Ugo La Malfa strastveno je proučavao teozofske doktrine, a bivši sekretar Italijanske socijalističke partije Betino Kraksi verovatno je pripadao grupi koja je praktikovala seksualnu magiju.
Naučnik Đorđo Gali došao je do zaključka da su politika i ideološkli pokreti, ezoterizam i magijski kultovi čvrsto povezani u toku cele istorije, još od vremena starozavetnih proroka, da bi se došlo do naučne revolucije XVII veka, pa do daljih procesa koji su doveli do Francuske revolucije. U suštini, zavera nikada nije nedostajala iza scene na kojoj su se rađala, pokretala i umirala velika politička zbivanja, a zavesa tajni u stvarnosti mnogo je deblja nego što se čini. 
Mnogo je pisano o delotvanju često nepoznatih ali vrlo moćnih »tajnih udruženja« koja uređuju svet. Obično se imaju u vidu masonerija i Opus Dei, kao i jedna značajna grupa poreklom iz Bavarske 18. veka, a to su Iluminati, za koje se veruje da su svojim »okultnom moći« doveli Napoleona na vlast. U njihovom krugu bili su Gete, alhemičar Ekartshauzen, Herder i mnoge druge ugledne ličnosti koje uopšte nisu sumnjale u proklamovane političke ciljeve »sekte«. Ali…
Da bi se propagirala neka ideja, dovoljno je posejati jedan novi tip kulture, organizovati nove kultove i širiti pokret kako bi se zainteresovale mase. Time se stvara kolektivno »stanje koje se rađa«, a to onda postaje propulzivni motor koji kada krene menja stanje stvari revolucijama. Upravo to učinili su veliki politički pokreti kao što su nacionalsocijalizam, sovjetski i kineski komunizam.

Izvori marksizma

I u izvorima komunizma nalazi se jedno tajno društvo. Da se razumemo: tajno društvo ne mora uvek biti ezoterijske ili magijske prirode. Marks Engels Lenjin Trece okoSam Marks u tekstu »Gospodin Fogt« iz 1860. pisao je da je Savez komunista osnovan u Parizu, ali tada pod nekim drugim imenom. A istina je da je tamo od 1834. postojao Savez proskribovanih, koji su osnovali neki nemački intelektualci dok su bili u izgnanstvu, navodno demokratskih i republikanskih ideja. Oni su imali i statut koji očigledno bio pod masonskim uticajem. Tako je 11. član glasio: »Između svih članova saveza vlada jednakost i bratstvo. Pomoć u slučaju opasnosti i potrebe, podrška u svakoj životnoj situaciji, briga za članove i braću Saveza dužnosti su svakog Proskribovanog, a one su identične sa dužnostima prema domovini i čovečanstvu«. Od 1836. Savez se deli i jedna grupa stvara Savez pravednih, koji godine 1847. postaje Savez komunista, objavljujući naredne godine Komunistički manifest koji su pripremili Engels i Marks.Marks Trece oko
Isto tako smatra se da je Marks u to doba pripadao i jednom drugom tajnom društvu čije se ime, nažalost, ne zna. Karl Marks je u mladosti pripadao i nekim sektama, među kojima i »Doktorklubu« u Berlinu koji je dovodio u pitanje sve ono u šta je verovalo građansko društvo. Pominje se »Mlada Nemačka«, osnovana oko 1834. U pismu odanom Adolfu Klusu Marks 7.12.1852. piše: »Biću obavešten 15 dana pre njihovog atentata (ovo se odnosi na orleaniste koji su se spremali da ubiju Napolena III). I posredstvom tajnog društva, braće i prijatelja kojima pripadam, obavestiću o tome revolucionarnu proletersku partiju Pariza.« Na koje tajno društvo se to odnosilo? Pa ipak, komunizam Saveza pravednih prethodio je onom Marksovom, a inspirator tog komunizma bio je nemački krojač Vilhelm Vajtling koji je u Parizu 1838. godine objavio publikaciju »Čovečanstvo onakvo kakvo jeste, a kakvo treba da bude«.
Evo kako je pisao Vajtling: »Čovek je sakupljao ono što mu je trebalo, tamo gde je bilo dostupno. Ako je neko pripremio i jeo neko dobro jelo, sused je došao i u tome je učestvovao, a da i nije bio pozvan. Moje i tvoje, te reči bile su im nepoznate. Jedan drugi Mesija će doći da ostvari učenje prvog (to jest Isusa Hrista) i on će uništiti trulu zgradu starog društvenog poretka, odvešće izvore suza prema moru zaborava i promeniće zemlju u raj.«
Možemo zaključiti da se ondašnji Savez pravednih ovakvim shvatanjima mogao svrstati među moderne gnostičke sekte. Naučnik Vanoni kaže: »Kod Vajtlinga metafizički »pad« gnostika nastaje zbog privatnog prisvajanja (vlasništva), što je uzrok svakog zla, koje je pretvorilo društvo (svet antičkih gnostika) u tamnicu.« 
Ima još mnogo naučnika koji su spremni da podrže tezu da je marksizam gnostička doktrina. Po njima, gnostička tema koja se javlja u nekim oblastima marksizma sadržana je u ideji da je svet onakav kakav je danas »negativan« i da se mora kompletno preobraziti, a nije važno kakvim se sredstvima treba za to posužiti. 

Tajni život Karla Marksa

Karl Marks rođen je u Nemačkoj, u Triru, 1818. Potiče iz građanske porodice jevrejskog porekla. Studirao je u Bonu i Berlinu, gde je došao u kontakt sa krugovima nemačkog radikalizma. Seli se u Pariz 1843, odakle ga izbacuju posle dve godine, da bi prešao u Belgiju gde je boravio do 1848. Onda se vraća u svoju zemlju, pa ponovo mora u izgnanstvo, sa porodicom: odlazi u London, gde će i umreti 1883. Njegov život ima dosta zatamnjenih delova. 
Odmah posle Marksove smrti, njegov učenik Jakob A. Ris otišao je u njegov londonski dom i tamo saznao od kućne pomoćnice »da je on bio čovek koji je imao strah od Boga. Kada je bivao bolestan molio se sam u svojoj sobi pred nizom zapaljenih sveća, a tada je na čelu i oko glave imao vezanu traku.« 
Ova epizoda deluje zbunjujuće i navodi na pomisao o nekoj vrsti magijskog obreda. To je i teza Ričarda Vormbrenda koji je smatrao da je Marks pripadao sekti satanista. Postoji i pismo koje je Arnold Ruge, kao dobar poznavalac Marksa, uputio 1844. J. Frebelu, u kojem kaže: »Marks se prikazuje kao sledbenik komunizma, a on je najfanatičniji egoista. U njemu postoji stalni prikriveni nemir, jer želi da se predstavlja kao genije, želi da imitira Hrista, zauzima poze rabina ili sveštenika, u smislu ljudskog požrtvovanja.«

Magovi sa srpom i ćekićem

O centru Monte Verita i njegovim utopijama takođe je pisano. Izvori čuvene utopije povezuju se sa idejom o jednom »laičkom manastiru« – komuni koju su predložili Franc Hartman i političar iz Tičina Alfred Piola. Tu je trebalo da bude svetska baza za susrete magijsko–ezoterijskih i revolucionarnih pokreta (danas bi ih nazvali »alternativni pokreti«). Tu, u malom švajcarskom centru Askone, na obali jezera Mađore,okupljali su se glavni predstavnici magijskih i filozofskih pokreta: Martin Buber, Herman Hese, Alis Bejli, Rudolf Štajner, Isidora Dankan, Karl Gustav Jung i drugi. A ne treba zaboraviti da su Askonu i Monte Verita posećivali i anarhista Bakunjin, pa Lenjin i Trocki koji su tu stvarali svoje veze i poznanstva, što je do današnjeg dana ostalo zamagljeno i nerazjašnjeno. Tako Đorđo Gali govori o susretima između grupe marksista koju je vodio Lenjin sa autohtonim predstavnicima ruskog ezoterizma od početka veka pa sve do Revolucije. I sam Staljin kada je pohađao školu u Aleksandropulu došao je u vezu sa ezoteristom Georgijem J.                                                                                                                                Gurđijevim, koji je na njega ostavio priličan utisak i zainteresovao ga za sve što spada u okultno. A po Francuzu Seržu Hitenu, Staljin kada je bio u bogoslovskoj školi, odande je poslat u Rim i tamo je proveo godinu dana sa jezuitima. U ovo je teško poverovati.
Međutim, još u doba carske Rusije neke mistično–ezoterijske struje mogle su uticati na političko i kulturno formiranje izvesnih intelektualaca marksističkog profila. Eklatantan je slučaj Aleksandra Bogdanova, koji otvoreno propovedao utopijski komunizam čiji je krajnji cilj »društvena« pobeda nad fizičkom smrću zahvaljujući novim dostignućima proleterske nauke.

Opake mumije

I posmrtni događaj sa Lenjinovim mozgom, sačuvanim u Akademiji nauka, u nadi(?) da će se jednog dana moći tlansplantirati u neku drugu glavu, podseća na veoma stari magijski ritual u starom Egiptu. Isto važi i za mumiju tog državnika. List »Argumenti«, koji izlazi u Rusiji, piše da jedna poseta Lenjinovoj mumiji dovodi do »električnog pražnjenja od 700 rentgena«. I ovo je jedna vrsta psihičkog vampirizma. »Pa ni samo sahranjivanje – nastavlja pisac članka – ne bi bilo dovoljno. Jedino spaljivanjem mumije naša zemlja osobodila bi se ovog negativnog uticaja.«Lenjin Trece oko
Sve ovo dokazuje kako je reč »magija« imala svoju ulogu i važnost i na području gde je dominirao marksizam. A uostalom i sam Brežnjev, jedan od poslednjih pravih komunista sovjetskog režima, okruživao se isceliteljima i vidovnjacima. Takođe se zna da je sedamdesetih godina, u toku rehabilitacije teozofa Reriča, organ KPSS objavio nekoliko članaka o toj osobi. U njima se prenose Reričeve tvrdnje o »mahatmama« pridošlim iz teozofskog centra u Šambali dvadesetih godina, da bi prenele teozofske doktrine inicijacije i magične simbole moći.
Da li zaista postoje centri okultne moći kojima sa vrha piramide upravljaju »nepoznati moćnici« i kojima su podložni svi narodi na zemlji? Nemoguće je dati siguran odgovor na ovo pitanje.