Kakve testove i saznanja koriste velike svetske firme da na njihova rukovodeća mesta ne dođu totalni idioti

 

»Imam jednu dobru i jednu lošu vest. Loša vest je da će neki od vas izgubiti posao. Dobra vest je da sam ja unapređen, tako da svako od vas… Šta je sad bilo? Nije valjda da još razmišljate o lošoj vesti?«

Ako vam ove reči zvuče poznato, verovatno ste bili u prilici da pratite kultnu humorističku seriju iz produkcije TV BBC, pod nazivom »The Office« (Kancelarija). Gornji tekst je preuzet iz scene gde menadžer Dejvid Brent najavljuje mogućnost masovnog otpuštanja radnika. Pri tom, Brent ispoljava sve one osobine koje su ga učinile besmrtnim: potpuno odsustvo samosvesti i empatije. Nivo njegove emocionalne gluposti je neverovatan, ali ono što scenu čini komičnom i zabavnom jeste prepoznavanje – činjenica da je svako od gledalaca bar jednom u stvarnom životu na rukovodećoj funkciji susreo šefa nalik Dejvidu Brentu.

Oslonac korporativne Amerike

Emotivna int Trece okoMeđutim, ako trenutni trendovi uhvate korena, mogućnost da na rukovodeće mesto zasedne preispoljna budala postaće samo zaboravljeni manir daleke prošlosti. Velike firme su više nego svesne da oni koji dobro znaju kako ih okolina doživljava i kakva osećanja pobuđuju, ne samo da su prijatniji ljudi već i daleko bolji službenici.

Takav koncept, praćen empatijom i samospoznajom, nazvan je »emocionalna inteligencija« (EI).

Zagovornici EI tvrde da ona poboljšava produktivnost i psihološku stabilnost na poslu. Stoga ne iznenađuje što je pitanje emocionalne inteligencije postalo jedno od glavnih oslonaca korporativne Amerike. Pogotovo otkada je psiholog Dejvid Goleman objavio knjigu »Emocionalna inteligencija: zbog čega je daleko značajnija od IQ testova iz sredine 90-tih?« Knjiga je postala bestseler. Goleman je definisao EI (ponekad je nazivaju i EQ – emocionalni količnik) kao »sposobnost priznavanja naših sopstvenih osećanja i onih koja pripadaju drugim ljudima, u cilju da motivišemo sebe i upravljamo sopstvenim emocijama i odnosima sa okolinom.«Smor Trece oko

Koncept emocionalne inteligencije je veoma brzo prešao Atlantik i postao jedna od uzdanica evropske industrije, biznisa, obrazovnog sistema i javnog života. Velike korporacije poput kozmetičkog giganta, kompanije L’Oreal, redovno koriste testove EI prilikom izbora kandidata za slobodna radna mesta. Još 2000. godine, u Britaniji je zvanično otvoren Nacionalni koledž za rukovodioce u školama, čiji je cilj razvijanje emocionalne inteligencije i liderskih sposobnosti nastavnika i budućih direktora škola.

 

Kulturne promene

Džo Medoks, psiholog koji se bavi međuljudskim odnosima na radnom mestu, veruje da sve veći rast popularnosti EI označava veoma bitne kulturološke promene. “Paradigmatska promena od kognitivne – spoznajne inteligencije ka emocionalnoj, u Britaniji je izazvana prelaskom sa tačerizma na blerizam, dajanizmom (reč je o svojevrsnom kultu poginule princeze Dajane) i knjigama Danijela Golemana”.

EI je podeljena na 5 emocionalnih i socijalnih kompetencija:

  1. samospoznaja
  2. empatija
  3. samoregulisanje
  4. samomotivisanje
  5. socijalne sposobnosti

Samospoznaja znači da u potpunosti znate šta osećate u određenom trenutku. Većina ljudi obično ne razmišlja o tome. Često smo toliko preokupirani jurnjavom, da upošte ne obraćamo pažnju na unutrašnja osećanja i spoznavanje sopstvene ličnosti”- tvrdi psiholog, dr Beti Rad. Što se više ličnost nekog čoveka – onakva kakvom sam sebe vidi poklapa sa impresijama drugih ljudi o njemu, utoliko će međuljudski odnosi biti uspešnije ostvareni.Optimista Trece oko

Druga komponenta EI – empatija – jeste sposobnost spoznavanja ne samo ličnih emocija, već i identifikovanje osećanja drugih ljudi. “Empatija nam pomaže da postanemo altruisti i saosećajni ljudi i najzad, da sarađujemo sa drugima”- kaže dr Rad.

Treći aspekt EI – sposobnost upravljanja sopstvenim emocijama – znači da smo u stanju da se izborimo sa osećanjima poput turobnosti, razdražljivosti i ljutnje, a da pri tom ne zapadnemo u očajanje ispunjeno grižom savesti. Ljudi koji poseduju visok stepen emocionalne inteligencije daleko se bolje suočavaju sa svakodnevnim životnim usponima i padovima.

Četvrti element je samomotivacija. Osobama koje su u stanju da same sebe motivišu, nisu potrebni neprestani podsticaji okoline. Ovakvi ljudi su u stanju da kontrolišu svoje emocije i odlažu sopstveno zadovoljstvo zarad većeg uživanja, umesto da reaguju impulsivno na svaki izazov i nadražaj.

Konačno, socijalne sposobnosti predstavljaju sposobnost da upravljate svojim odnosima sa drugim ljudima, jednostavnom i lakom komunikacijom.

Trenutno zadovoljstvo, ili…

Koncept EI nije nov. Još krajem 30-tih godina XX veka, psiholog Robert Torndajk je pisao o “socijalnoj inteligenciji”, a deceniju kasnije Dejvid Večsler govorio o “neintelektualnim” i “intelektualnim” elementima inteligencije.

Inteligencija Trece okoTermin “emocionalna inteligencija”, međutim, pripisuje se Džonu Majeru sa univerziteta u Nju Hempširu i Piteru Soloviju sa Jejla. Obojica ovaj termin pominju u svojim radovima iz 1989. godine. Početkom 80-tih godina prošlog veka, psiholog Hauard Gardner je pisao o “višestrukim inteligencijama”, tvrdeći da je inteligencija toliko važna da osoba sa visokim IQ može raditi zajedno sa osobom koja poseduje niski IQ, ukoliko prva ima izražene međuljudske sposobnosti.

Goleman je ovaj koncept proširio na osnovu sopstvenih istraživanja, povezujući visoku EI sa uspehom. Da bi ilustrovao značaj sposobnosti čoveka da upravlja sopstvenom impulsivnošću, Goleman citira test nazvan “maršmelou” (popularna poslastica od belog sleza).

Maršmelou test je kreirao 60-tih godina prošlog veka psiholog Majkl Mičel sa univerziteta Stenford, da bi demonstrirao kolika je važnost razvijanja samodiscipline (sposobnosti odlaganja sopstvenog zadovoljstva u zamenu za postizanje dugotrajnih ciljeva) u odnosu na trajni životni uspeh. Naime, Mičel je zatražio od nekolicine četvorogodišnjih klinaca da provedu izvesno vreme u sobi i izašao napolje. Na stolu je bila tacna puna slatkiša. Prethodno je deci objasnio da će, ako sačekaju na njegov povratak i ne pojedu slatkiše, svakome dati još po dva. Četrnaest godina kasnije, prateći razvoj te iste dece, Mičel je ustanovio da deca koja su se oduprla iskušenju i nisu pojela slatkiš pre povratka ispitivača, razmišljaju daleko pozitivnije, bolje se prilagođavaju svojoj okolini i suočavaju sa problemima, uspešno postavljaju i ostvaruju ciljeve i lakše izlaze na kraj sa životnim zamkama. Nasuprot njima, deca koja se nisu oduprla slatkom iskušenju 14 godina ranije, bila su daleko frustriranija, sklonija depresivnim osećanjima, neodlučna i manje takmičarski nastrojena.

Kidnapovanje mozga

“Samokontrola ili njen nedostatak u slučaju četvorogodišnjaka, pokazala se dva puta moćnijim dokazom kasnijih akademskih veština i ukupnog koeficijenta inteligencije” – tvrdi dr Goleman u svojoj knjizi.

On kaže da se razlike u ponašanju mogu objasniti i neurološki. Svoju pažnju je usmerio na amigdalu – oblast mozga koja predstavlja emocionalni centar čoveka, u kome većina emocionalnih konflikata i odgovora nastaje i rešava se. Dr Džozef Ledu, neurolog sa njujorškog univerziteta, vidi amigdalu kao centralno skladište u kome se pohranjuju emocionalne lekcije naučene u ranom periodu detinjstva. On veruje da su te emocije uskladištene poput građevinskih crteža bez reči i da oslikavaju čitav emocionalni život jedne osobe.

Nasuprot ovome, deo mozga pod imenom neokorteks igra značajnu ulogu u kontrolisanju osećanja, sa ciljem da omogući naknadnu procenu određenih situacija i efikasno ih razreši. Međutim, amigdala ponekad funkcioniše i kao okidač u slučaju opasnosti, preplavljujući nas snažnim emocijama sposobnim da nadglasaju racionalne, analitičke moći neokorteksa. Te emocije su povezane sa ranim sećanjima formiranim još pre nego što dete progovori. Kao rezultat toga – u trenutku kada se ove rane emocije slučajno prizovu u kasnijem životu a ne postoje odgovarajuće reči ili misli koje bi se poklopile sa takvim iskustvom – dolazi do povremenih, burnih i naizgled neobjašnjivih provala osećanja.

EI je na putu da uspostavi ravnotežu između funkcija amigdale i neokorteksa. Goleman smatra da amigdala “kidnapuje mozak”, na taj način što nas tera da na određenu situaciju reagujemo još pre nego što neokorteks obradi primljene informacije i furmuliše daleko razumiji odgovor. Takav neurobiološki proces je zajednički svim ljudima. Razlikujemo se samo po načinu na koji reagujemo.

Pamet i inteligencija nisu isto

Istraživanja pokazuju da ljudi koji u određenim situacijama na nadražaje reaguju suzdržano i pronicljivo, imaju daleko više šansi na uspeh. U Somervilu u Masačusetsu, istraživači su testirali koeficijent inteligencije (IQ) 450 dečaka, od kojih je trećina imala IQ niži od 90. Četrdeset godina kasnije, istraživači su pronašli te nekadašnje dečake a sada već sredovečne ljude, da bi ih ponovo testirali i videli šta su postigli u životu. Otkriveno je da IQ nema baš puno veze sa budućim uspesima. Dečaci koji su, odrastajući naučili kako da izađu na kraj sa frustracijama, kako da kontrolišu sopstvene emocije i slože se sa drugim ljudima, bili su upravo oni koji su i postigli najviše uspeha u životu.

??????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????Slično istraživanje sprovedeno je 50-tih godina XX veka i na kalifornijskom univerzitetu, među studentima koji su pripremali doktorat. Od njih je zatraženo da urade test ličnosti, test za utvrđivanje koeficijenta inteligencije (IQ) i da budu intervjuisani od strane psihologa-istraživača. Tokom skledećih 40 godina, istraživači su pratili karijere nekadašnjih studenata i procenjivali njihov uspeh. Ispostavilo se da su za profesionalni uspeh, socijalne i emocionalne sposobnosti četiri puta važnije od keoeficijenta inteligencije.

Emocionalni biznis

U svetlu ovih otkrića, nije ni čudo što su testovi EI postali komercijalni i popularni. U američkom ogranku kompanije L’Oreal, agenti prodaje koji su na posao primljeni na osnovu njihove emocionalne kompetencije, po broju daleko nadmašuju broj agenata izabranih na osnovu daleko tradicionalnijih metoda.

Uspeh nije izostao, pa je kompanija L’Oreal odlučila da obavezno uključi testiranje emocionalne inteligencije i prilikom prijema novih službenika u svom predstavništvu u Velikoj Britaniji. »Regrutaciju novih ljudi sprovodimo na način koji integriše mnoge aspekte emocionalne inteligencije u naš proces selekcije. Ispostavilo se da su kandidati koji pokažu izražene sposobnosti u pogledu EI, obično izuzetno efikasni menadžeri« – objašnjava Aleks Sneling, glavni menadžer za regrutovanje britanskog ogranka kompanije L’Oreal.

Američke vazduhoplovne kompanije takođe primenjuju testiranje emocionalne inteligencije prilikom regrutovanja novih službenika. Birajući kandidate koji ispoljavaju visok nivo pouzdanosti, empatije, sreće i emocionalne samosvesti, avio prevoznici su u stanju da uvećaju njihove sposobnosti za gotovo tri puta i izborom najboljih kandidata uštede 3 miliona dolara godišnje.

Visok nivo emocionalne inteligencije se povezuje, između ostalog, i sa dobrim zdravljem. Dr Beti Rad kaže da pozitivne emocije aktivno poboljšavaju naš imunološki sistem. Ona voli da citira delove knjige Normana Kazinsa »Anatomija bolesti«, u kojoj autor piše kako je pomoću smeha pobedio iznurujuću bolest.

Tu je i dr Dipak Čopra, osnivač kalifornijskog Centra blagostanja, koji ukazuje na vezu između srčanih oboljenja i ljudi koji potiskuju svoje emocije i teško izlaze na kraj sa stresom.

Sasvim je očigledno zašto se veliki biznis toliko oduševljava testovima EI. Međutim, regrutovanje sledeće generacije emocionalno pismenih službenika može se pokazati problematičnim. Naučnici sa univerziteta u Vermontu su nedavno sproveli istraživanje koje je ukazalo na »opadanje emocionalnih sposobnosti kod dece širom sveta«. Danijel Goleman o ovom problemu govori kao o masovnoj »emocionalnoj bolesti«. Kaže da su dečaci koji nisu u stanju da kontrolišu svoje emocije, u kasnijem uzrastu skloni nasilnim zločinima, a kod devojčica se javlja češća incidenca trudnoće u tinejdžerskom dobu.

Raste sa godinama

Ipak, Goleman smatra da nada postoji. Amigdali je potrebno oko 16 godina da sazri. To daje, veruje on, dovoljno vremena većini mladih ljudi da kroz obrazovni sistem nauče osnovne principe emocionalne inteligencije.

Psiholog Beti Rad je vodeći zagovornik uvođenja načela EI u škole i svojevrsnog emocionalnog opismenjavanja mladih naraštaja. Ona veruje da viši nivo emocionalne inteligencije uslovljava i bolje emocionalno zdravlje. »Rođeni smo sa predispozicijom da budemo emocionalno pismeni. Bebe se rađaju sa smislom za neposrednost – kada su gladne, one plaču. Kod nekih ljudi, sposobnost da osete sopstvene emocije je brutalizovana ili uslovljena spoljnim faktorima. Veliki broj žena, na primer, teško ispoljava ljutnju i bes, smatrajući da to nije društveno prihvatljivo ponašanje« – kaže dr Rad.

Mogu li odrasli da povrate svoju potisnutu emocionalnu inteligenciju, pitanjeje za širu naučnu raspravu. Većina psihologa smatra da se osluškivanje sopstvenih emocija, samosvest i kopiranje strategija mogu naučiti i tako, kroz praksu, povećati značajno obim globalne emocionalne inteligencije.

Poznato je da EI raste sa godinama i dostiže vrhunac u petoj deceniji čovekovog života. Nedavno istraživanje sprovedeno u Kanadi – testiranjem EI kod 4000 ljudi – pokazalo je da su starije osobe nezavisnije u pogledu mišljenja i stavova, svesnije onoga što drugi ljudi oko njih osećaju, društveno odgovornije, snalažljivije u prevladavanju stresnog radnog okruženja i prilagodljivije.