A Midsummer Night's DreamDa li je svest prvih ljudi bila u stanju sna? Mogu li se snovima materijalizovati stvari? Sanjaju li i naša planeta i svemir?


Hteli mi to ili ne, svi tokom života u proseku sanjamo oko pola miliona snova. Čak i ako ih zaboravljamo, naučnici tvrde da snovi ispunjavaju naše najsmelije fantazije i najduhovnije aspiracije.
Snovi su, tvrde naučnici, seme kreativnosti i rešavanja problema. Robert Luis Stivenson je tvrdio da je priču »Neobičan slučaj dr Džekila i gospodina Hajda« video u snu. Pesnici Vilijem Blejk i Semjuel Kolridž takodje su »pisali« svoje snove, kao i Mocart, Betoven i Vagner. Nobelovac Oto Levi video je u snu rešenje koje mu je donelo Nobelovu nagradu.
Postoji i »lucidno sanjanje«, kojim se bave istraživači na Univerzitetu u Loborou (Engleska). Lucidni snovi su, kažu oni, mnogo zanimljiviji od stvarnosti. A psiholozi i psihoterapeuti već vekovima koriste snove da bi otkrili uzroke i promenili ponašanje ljudi.

Kvantni svet

»Snovi su neophodni za naš opstanak kao vrste« – tvrdi Fred Alen Volf, doktor fizike. »Oni su laboratorija u kojoj se stapaju ličnost i svemir. Materija se razvija u snu.« Volf smatra da snovi razvijaju našu samosvest. Bez njih ne bismo imali sećanja, kaže on, i tvrdi da i naša planeta sanja, da je i sam svemir sanjao svoje stvaranje.
Ako vam se takva razmišljanja čine čudnim za jednog fizičara, setite se da je današnja, kvantna fizika, odavno prešla u vreme u kojem se prošlost, sadašnjost i budućnost stapaju u jedno, i na dokazivanje kako i budućnost može da utiče na sadašnjost. Volf se pita i da li su deset Božjih zapovesti poruka iz budućnosti. A kvantni dogadjaji, kao koincidencije i paranormalno, po njemu se lakše doživljavaju tokom sna, jer nam tada ništa ne odvlači pažnju kao u budnom stanju. Svet snova je, prema tome, kvantni svet, nesvesno Frojda i Junga.
Volf kaže da su snovi često neobični zato što naša svest dok sanjamo nije ograničena na jedan deo mozSan ili java Trece okoga već istovremeno prima podatke sa nekoliko mesta. Sanjamo u slikama zbog toga što su one snažno povezane sa emocijama, a emocije su od suštinskog značaja za sećanje. Ono prema čemu nemamo nikakvih osećanja, jednostavno zaboravljamo.
»Čak i ako ih zaboravimo, slike iz naših snova utiču na naše ponašanje kad smo budni. Ako ih ne prepoznajemo, živimo podsvesno. Kada ih prepoznajemo, živimo svesno. Snovi su važni i kada ih zaboravimo, ali su još važniji ako se potrudimo da ih se setimo« – kaže Volf.
Pregled teorija

Razni istraživači snova imaju o njima različite teorije i mišljenja. Počev od pionira novijih istraživanja, Frojda i Junga, daćemo kratak pregled »teorija« snova.
Sigmund Frojd je smatrao da snovi imaju dve osnovne svrhe: da ispune potisnute i neostvarene želje iz detinjstva, često seksualne ili agresivne prirode, i da omoguće spavaču da ostane u snu.
Karl Gustav Jung nije verovao da seks ima toliku ulogu u snovima, smatrao je da su oni izraz univerzalne podsvesti. Smatrao je da su neophodni za stvaralaštvo i da proizvode nove informacije za svesni um. Jung je izmislio ideju »sinhroniciteta«, u kojoj zbivanja koja na prvi pogled nisu u vezi značajno utiču na psihu. Prema Jungu, simbolički jezik snova ne prikriva informacije već je to univerzalni jezik zasnovan na takozvanim arhetipovima.
Džulijan Džejns i Karl Sagan smatraju da je svest pre–ljudi bila vrlo slična snovima, i da je zatim, kod ljudi, nastupila evolucija svesti. Sagan smatra da su snovi sećanja na pre–ljudsku istoriju. Neurolog dr Džonatan Vilson misli da su snovi samo obrada memorije, ali da su stvoreni u ranoj fazi razvoja sisara kao mehanizam za preživljavanje.San Treceg oka
Frensis Krik sa instituta Salk u Kaliforniji izložio je tezu da su snovi otpaci informacija koje mozak preradjuje. On smatra da se tokom sna dogadja »obrnuto učenje«, odnosno iskorenjuju sve nepotrebne informacije koje su se našle u mozgu. »Mi sanjamo da bismo zaboravili, odnosno da bismo smanjili fantazije i opsesije. Ako poklanjamo pažnju snovima, postajemo gluplji« – kaže Krik.
Dž. Alen Hobson i Robert Mek Karli sa Medicinskog fakulteta univerziteta Harvard (SAD) kažu da se snovi javljaju pod uticajem bombardovanja velikog mozga električnim signalima iz korena mozga po principu slučajnosti, i da snovi, iako ponekad mogu da imaju psihološki značaj, u osnovi ništa ne znače. Isti proces se u mozgu odvija i dok hodamo – pokušavamo da shvatimo šta se dogadja i šta bi to moglo da znači.
Džim Horn, direktor projekta istraživanja snova na univerzitetu Loboro, takodje smatra da su snovi posledica električnog bombardovanja, ali i da je to važno samo za fetus koji provodi oko 15 sati dnevno u takozvanom REM–snu, odnosno sanjajući. Kada se rodi, beba u REM–snu provede samo osam sati, dok je kod odraslih ta cifra svedena na 90 minuta. Fetus, po Hornu, »vežba« za svoj budući život. Potrebno mu je bombardovanje energijom da bi se aktivirao mozak. Kod odraslih, snovi su samo sredstvo protiv padanja u dugotalasni san iz kojeg je teško probuditi se. To je neka vrsta zaostatka iz vremena kada bi nesposobnost da se brzo probude pretvorila naše pretke u žrtve grabljivica.

Budni u snu

Arnold Mindel, psihoterapeut i osnivač Centra za procesnu psihologiju u Cirihu i Portlandu (SAD) veruje da je sanjanje telesna funkcija i da se tokom sna otkriva stanje tela. Bolesti, napetost i bol su glasovi koji se iz podsvesnog javljaju u snovima i odražavaju sam život. Ketrin Šajnberg, istraživač snova iz SAD, smatra da su snovi nastavak budnog stanja. Snovi tkaju strukturu na osnovu koje se razvija svaka ćelija organizma, a svaka ćelija koja se razvija utiče na strukturu snova. Da ne sanjamo, razboleli bismo se.
Obično postoji veza izmedju onoga što sanjamo i onoga što želimo, kaže Šajnberg. Njen dvogodišnji sin je, recimo, voleo vatrogasna kola, imao je takve igračke i sanjao o vatrogascima. Jednom su zajedno ušli u knjižaru u kojoj dečak nikada pre toga nije bio. Šajnberg je počela da mu pokazuje dečje knjige, ali je on rekao: »Ne, mama, hoću tamo«. »Tamo« se, na kraju dugačkog niza polica, nalazila knjiga o vatrogascima.
Tibetanski budisti su verovatno najveći sanjači na Zemlji. Snovi su za njih važni za promenu ponašanja, fleksibilnost i svest o složenosti života. Priča se da izvežbani tibetanski sanjači mogu snovima da materijalizuju stvari. Takodje, tvrde da mogu da sanjaju šta žele i da u snovima odu gde god hoće.
Montegju Ulman, psiholog koji je sa Stenlijem Kripnerom i Alenom Vonom autor knjige »Telepatija sna«, kaže da snovi nisu namenjeni održanju jedinke, već održanju vrste. Naša svest se ne nalazi u našim mozgovima, već u odnosu izmedju našeg i mozgova drugih. Sanjanje se tako tiče svega što je u vezi sa ostalim ljudima, kao i ne–ljudskim bićima.
Telepatski snovi po njemu obuhvataju i proročke snove, veze izmedju dvoje koji sanjaju ili izmedju onoga ko sanja i neke budne osobe. Svi ti snovi su paranormalni. Najveći broj njih i nije telepatski već prekognitivan – pružaju uvid u budućnost. Drugi snovi mogu da obezbede tačnu informaciju o spoljašnjem svetu koju čovek svesno ne zna.
Lucidan san je onaj tokom kojeg je čovek svestan toga da sanja, može da kontroliše zbivanja i kad se probudi seća se svih detalja. »Budnost u snu pruža mogućnost za jedinstvene i neverovatne avanture kakve su u normalnom svetu retko moguće«, kaže Stiven Laberž sa univerziteta Stenford (SAD). Sam Laberž ima lucidne snove od svoje pete godine, ali su njegova istraživanja pokazala da ovakvo sanjanje može relativno jednostavno da se nauči. Ponekad je dovoljno reći »Noćas ću imati lucidan san«, ali je Laberž stvorio i svoj metod koji, kako tvrdi, relativno lako uspeva. Metod se sastoji od četiri tačke:
1. Kada se probudite iz sna nekoliko puta ga se celog prisetite;
2. Dok ponovo padate u san kažite sebi: »Želim da upamtim sledeći san i da budem svestan toga da sanjam«;
3. Zamislite sebe u prethodnom snu, ali ovoga puta sa svešću da sanjate;
4. Ponavljajte od 1 do 3 dok ne zaspite.


Veza sa budnima

Sam Montegju Ulman je imao nekoliko snova koji po njemu dokazuju kontakt sanjača sa spoljnim svetom. Jednom je sanjao mladu ženu od tridesetak godina sa tamnom kovrdžavom kosom, vrlo običnom odećom i isto tako običnim imenom – Dženet. Dženet mu je u snu rekla da se javi na odredjeni telefon zbog nečega što je nazvala »oblikovanje tela«. Posle pet dana, u dokolici je otvorio telefonski imenik i zaista našao osobu po imenu Dženet i telefon koji je sanjao. Ispostavilo se da je ona trener i da neverovatno liči na osobu iz Ulmanovog sna.


San kao priprema

Telepatski snovi mogu da nas pripreme za budućnost. U trećem mesecu svoje prve trudnoće, A. je imala spontani pobačaj. Dve noći pre toga sanjala je da hoda niz dugačak hodnik neke velike zgrade do kupatila i stoji pred ogledalom nad umivaonikom. Iza sebe je videla tamnoputu devojku sa kosom razdeljenom u sredini i pundjom. »Stavila mi je ruke na zadnji deo vrata i osetila sam kako se smanjuje napetost. Bila sam svesna toga da me žena od nečega leči. Onda me je zagrlila i rekla: »U redu je, ja sam imala pet i obećavam ti da to nije kraj sveta.« U tom trenutku sna shvatila sam da imam spontani pobačaj i da sam u bolnici.
Kada sam se probudila bojala sam se da san znači da treba da odem u bolnicu, ali nisam mogla da verujem da ću imati spontani. Nadala sam se da je san bio pogrešan.
Posle dva dana, to se, medjutim, ipak desilo. Bila sam očajna. Čekajući intervenciju, otišla sam u kupatilo da bih bila sama. Za mnom je ušla lepa devojka azijatskog porekla i pitala me da li želim da razgovaram. Bila je ista kao u snu…
Shvatila sam da me je san pripremio za spontani pobačaj, očaj koji ću pri tom osetiti i pomogao mi da prihvatim utehu koju su mi nudili ljudi oko mene«.