Sva lica godisnjeg odmora

 

Zašto se letovanje o kojem sanjate može pretvoriti u noćnu moru…

 

 

U kolektivnoj svesti ljudi godišnji odmor predstavlja pravi lek za stres, jednu vrstu revanša za sve ono što tokom godine nije išlo onako kako smo želeli. Odmor bi, kao što mu i ime kaže, trebalo da služi da se odmorimo, napunimo baterije za idućih godinu dana, odmaknemo od svakodnevnice, obnovimo snagu. Sinonim je za uživanje, beg od realnosti, lenčarenje, provod, druženje i prikupljanje energije za predstojeće životne poduhvate; nekima i za upoznavanje novih ljudi, mesta, kultura.

Na žalost, nije uvek tako. Istraživanja ukazuju na to da većina ljudi odmor doživljava kao beg iz radne svakodnevice, ali samo neki zaista uspevaju da pobegnu. Nije uvek lako da se isključimo, prestanemo da razmišljamo o brigama i opustimo se. Mnogi ljudi ne dožive ono što su očekivali da će im se dogoditi na odmoru. Zapravo, čest je slučaj da se vrateteži, nezadovoljniji nego kad su se uputili - a onda ih sačeka novih godinu dana rada do sledećeg odmora. Neretko se i sami iznenadimo kada spoznamo da se ništa značajno nije promenilo, da nam osim fizičkog odmora i promene lokacije nije doneo ništa novo, ni spektakularno. Ispitivanja pokazuju da samo 20 odsto ljudi ne misli na radne obaveze dok su odmoru, a čak 50 posto ispitanika je reklo da se, nakon što se vrate u radnu svakodnevicu, osećaju kao da nigde nisu ni bili, da je desetak dana nedovoljno da konsoliduju svoje snage i potpuno obnovljeni opet krenu u nove radne zadatke.

Sve češće, kada otputuju, ljudi sa sobom nose i posao, ali i nagomilani teret i brige koje ne nestaju sami od sebe, već se pakuju umentalni koferkoji nosimo na letovanje. Na taj način oni ne mogu do kraja da se opuste i odmore od zaostalih poslova ili naporne svakodnevnice. Zbog toga vreme bezbrižnosti postaje i vreme u kojem se sve više ljudi suočava s sopstvenim nezadovoljstvima, finansijskim i drugim problemima, svim onim frustracijama kojima se inače, kada rade, ne stignu toliko da se bave. Ovo nije dobro, jer godišnji povećava kreativnost, a dobro i kvalitetno odmaranje može da nam pomogne da se ponovo povežemo sa svojim unutrašnjim bićem, da otkrijemo svoje nepoznate strane karaktera i da se osećamo bolje. Letnji odmor sprečava da dođe do premora posle koga može nastatipregorevanje. Posle predaha i pauze, ljudi su kreativniji i produktivniji nego kada su preopterećeni ili nedovoljno odmoreni. Ako se dovoljno udaljimo od svakodnevnih stresova, po povratku u svakodnevnu rutinu lakše ćemo se nositi sa svim problemima i bolje ćemo podneti šta god da nam se ispreči na putu.

Mozak bolje i brže radi

Oko 34 odsto zaposlenih mnogo je produktivnije nakon povratka s godišnjeg i tada dobijaju i bolje ideje, nalazi su najnovije studije. Ali pozitivni učinak odmora deluje samo ako se suzdržite od neprestanog proveravanja mejlova i poslovnih razgovora. Odmor, najmanje dva puta godišnje, ima značajne zdravstvene beneficije. Samo razmišljanje o njemu usrećuje čoveka, smanjuje depresiju i stres. Oporavak, regeneracija tela, obnavljanje energije, jačanje imunog sistema, pa čak i podmlađivanje, dobrobiti su koje nam pruža kvalitetan odmor. Osim toga, on sprečava i psihičke tegobe - zaposleni koji redovno odlaze na odmor i redovno se opuštaju, imaju manji rizik nastanaka mentalnih tegoba, bolje se nose da svakodnevnim obavezama i bolje kontrolišu. Ljudi koji svake godine idu na godišnji, smanjuju opasnost od prerane smrti za čak 20 odsto, pokazalo je istraživanje Univerziteta iz Njujorka. A žene koje sebi priušte odlazak na odmor bar dva puta godišnje, imaju osam odsto manji rizik od srčanih oboljenja.

Predah od barem nedelju ili dve sniziće i nivo šećera u krvi, odnosno umanjiće rizik od dijabetesa. Uz to, imaćemo i znatno više energije nego inače, i to do dve nedelje nakon povratka kući. Otkriveno je i sledeće: krvni pritisak kod turista opao je u proseku za 6 posto u poređenju sa 2 posto rasta među onima koji su ostali kod kuće, kvalitet sna poboljšan je za 17 osto među onima koji su otputovali u poređenju sa padom od 14 posto kod onih koji su nastavili normalno da rade; otpornost na stres među osobama iz grupe koja je putovala povećana je za 29 posto, u poređenju sa smanjenjem od 71 odsto kod osoba koje su ostale kod kuće.

Kad iz kofera izlete problemi…

U kakvoj ćemo atmosferi provesti godišnji odmor u velikoj meri zavisi od odnosa koji postoje u porodici, jer je letovanje inače potencijalno trusno doba godine - 24 časa smo upućeni jedni na druge, objašnjavaju psiholozi. Zajednički odmor pojačava bazično raspoloženje, pa letovanje može biti blagoslov ili kazna- u zavisnosti od porodične sloge. Novo istraživanje pokazuje kako odlasci na godišnji odmor brojnim parovima umesto rasterećenja, pružaju savršenu priliku za nove svađe i zabrinutost.

Obično s velikim očekivanjima idemo na letovanje, a kada se ona ne ispune, dolazi nužno do razočarenja. Mnogi parovi sećaju se mesta na kojima su letovali po svađama koje su se tamo između njih dogodile. Ako ne želite da iz kofera izlete i problemi, onda - bez teških tema, savetuju stručnjaci. Bežanje od svakodnevice može da promeni način na koji dvoje razgovaraju međusobno, što dovodi do manje razgovora o poslu, a više o strahovima, nadama i ciljevima, a to je mač sa dve oštrice. Naime, ove ozbiljne teme i naizgled veseli razgovori, mogu se neočekivano pretvoriti u problem i dovesti do velikih nesporazuma - što baca senku na ceo odmor. Parovi su upućeni jedno na drugo i tada se suočavaju sa svojim odnosom koji je nekvalitetan ili disfunkcionalan, i na kome nisu želeli da rade tokom godine. Kako god, čini se kako svađe na odmoru ipak pogoduju vezama, jer čak 56 parova tvrdi kako je njihova veza nakon godišnjeg jača nego ikada. On može da produbi međuljudske odnose: provodeći vreme sa voljenima uspostavićemo jače veze, pomoći će nam da zajedno više uživamo u lepim trenucima i da lakše prebrodimo teške trenutke. Beg od stresa i zajedničko uživanje u letnjim radostima, omogućavaju celoj porodici da se još bolje zbliži i prava je prilika za stvaranje trajnih uspomena. Godišnji odmor učvršćuje brakove, a kod dece stvara osećaj stabilnosti i sreće. Jedno istraživanje je pokazalo da su žene koje redovno idu na odmor, zadovoljnije svojim brakovima.

Ko uživa u radu, uživa i u neradu

Ljudi se razlikuju u načinu kako doživljaju svoj odmor. Taj doživljaj nije isti tokom celog života, zavisi od starosnog doba i u kojoj smo životnoj fazi. Sa godinama se menjaju ciljevi, očekivanja i iskustvo nam je drugačije. Ljudi koji najviše uživaju u godišnjem odmoru su oni koji najviše uživaju u poslu, a oni koji ne nalaze zadovoljstvo u svom poslu, najčešće ga ne nalaze ni na odmoru, otkrivaju nova istraživanja. Što je čovek zadovoljniji sobom i svojom profesijom, što više voli posao koji obavlja i više se pronalazi u njemu, to će se lakše prilagoditi na rad posle odmora. Mnogo teže povratak pada onima koji ne vole posao koji rade, kao i zaposlenima koji rade na pozicijama kojima nisu dorasli.

Nov pristup

Mnogim ljudima letnji odmor otvara novu perspektivu i motivaciju da se posvete svojim ciljevima. Kada se čovek izmakne iz postojeće sredine, ima prilike da sagleda svoju trenutnu situaciju iz drugog ugla. Dan po dan se sve više odmičemo od svakodnevnice, situacija, pa i problema koji nas inače muče. Kada smo na odmoru život izgleda mnogo svetlije. Ljudi su tada rasterećeniji, prvo zato što nemaju svakodnevnih poslovnih obaveza, rokova i stresova. Uz to, dokazano je da se na odmoru javlja veći broj pozitivnih misli. Upravo nam promena sredine i otklon od obaveza donose bolje razumevanje situacija koje nas u svakodnevnom životu preokupiraju. Imamo osećaj kao da bez previše napora možemo otkriti kvalitetnija rešenja. Odmor podstiče kreativnost: pomaže da se povežemo sa sobom, da vratimo polet i želju za novim poduhvatima. On može biti odlična prilika da osvestite (i osvetlite) ono čime ste nezadovoljni, šta želite da promenite i kako ćete do toga doći. Odmoran um, bez stresa, omogućiće vam da poslovnim izazovima pristupite na potpuno nov način, da pronađete neočekivana rešenja, nove perspektive i novi uvid, bolje ideje. Važno je osloboditi se nerealnih očekivanja, jer sa godišnjim odmorima stižu i očekivanja koja treba zadovoljiti u tom pregrštu dana koji uspevaju da nas otrgnu od rutine. Na žalost, svi problemi koje smo imali nakopnuneće samo tako izvetriti na moru. Nemojte sebi dozvoliti dodavanje novog razočaranja i nove frustracije u svoj već dovoljno opterećeni život.

Družite se, ali uživajte i u osami

Nije lako odabrati društvo za „rehabilitacioni“ odmor. Samoća, ali i mnoštvo ljudi, može da nam „isprazni baterije“. Kada smo sami, preispitujemo se, a to crpi energiju, dok smo u okruženju većeg broja ljudi prinuđeni da pričamo i slušamo druge, što zaista može da bude naporno. Kako je cilj odmora da se sačuva energija, stručnjaci smatraju da je idealno opuštati se u društvu voljene osobe ili uže porodice. Deca su posebno „lekovita“, njihova radost je gotovo zarazna, prepustite im vođstvo i „organizaciju“ slobodnih dana i osećaćete se posle toga potpuno odmorno i zadovoljno. Da se na posao ne biste vratili sa osećajem da se niste ni odmorili, i kako bi što više sreće iscedili iz odmora – potrebno je samo malo veštog planiranja i dobre volje. Važno je imati na umu činjenicu da narednih 11 meseci zavisi od godišnjeg odmora na koji ste otišli. Zbog toga stručnjaci savetuju da posao i neraščišćene probleme ostavite za sobom, ali i da pre polaska, ne ostavljate ništа nedovršeno nа poslu ili kod kuće, jer ćete nа krаju sаmo o tome rаzmišljаti i nećete moći da se opustite. Ne mislite i ne razgovarajte o problemima koji su za vama ili vas čekaju po povratku. Živeti sa osećajem da je život teret, nije nimalo lako. Pogotovo ne u danima koji su vam dati da se odmorite. Da bi ostali što duže u letnjom raspoloženju – ne smete da dopustite pesimizmu ili žaljenju zbog povratka u realnost, da prevladaju vašim raspoloženjem. Kakav će nam odmor zaista biti, zavisi od našeg ličnog stava i sposobnosti da uživamo u trenucima bezbrižnosti, slobodi i dobrom raspoloženju. Samo tako možemo taj nezamenljiv osećaj zadržati što duže.

Vesna Bantić