Inženjer Bogdan Torodov odlučio je da onima koji se bore sa tumorima objasni jednostavan i jeftin način lečenja koji mogu i sami da primene

Bogdan Todorov

Bogdan Todorov

 

Bogdan Torodov je inženjer elektrotehnike i magistar metrologije. Do sada je „izmislio” i patentirao razne stvari, recimo – omekšivače vode, „čuvarkuće” (konstrukcije koje deluju kao generator oblika, prečišćavajući auru i delujući kurativno i preventivno na mnoge bolesti – radi se o trodimenzionalnoj verziji tradicionalnog srpskog “krstaš barjaka”) i – uređaje za isušivanje tumora.

Ideja je bila jednostavna – usmeriti energiju koja se nalazi svuda oko nas i fokusirati je na bolnu tačku. A radi se energiji koju neku zovu ki ili či (koristi se u akupunkturi ili akupresuri), a drugi – prana, piramidalna, orgonska…

- Ta energija deluje na dobrobit celog organizma, oporavlja, probija energetske blokade, ali prija i tumoru. Buja organizam, ali i tumor, koji je visokokonzumna materija kojoj baš prija energija, pa se stoga ta opšta božanska energija nije mogla koristiti za lečenje tumora, jer se i on time hrani.

Ovi uređajčići rade upravo na principu fokusiranja energije na tumor, njegovo „hranjenje”, kako bi i on dobio svoj unutrašnji tumor.

- Princip je da se unutar izrasline stvara još veće sušenje, koje tumor ne može da podnese, pa sa onda bori sam protiv sebe. A to čime se bori jeste ta opšta energija koji su pominjali Tarabići – lek koji se nalazi svuda oko nas.

Ovoga puta, Bogdan Todorov odlučio je da se oglasi, pomalo revoltiran činjenicom da tumori u Srbiji i dalje oduzimaju desetina hiljada života godišnje, i u nadi da će ovaj tekst pomoći bar onima kojima nije prepisana nikakva terapija dok, recimo, čekaju na operaciju.

- Pozvaću se na navode iz štampanih medija, gde se kaže da Srbija trenutno spada u vodeće države u svetu po broju obolelih od raka. Za period od 1999. do 2001. uočeno je dramatično povećanje maligniteta dva do 10 puta, što se povezuje sa radioaktivnim zračenjem posle bombardovanja 1999. godine. Da je u pitanju zarazna bolest, bili bi ispunjeni svi uslovi da se u Srbiji proglasi epidemija i da se preduzmu vanredne nestandardne mere radi njenog suzbijanja. Međutim, u ovom slučaju se ne postupa tako, već se insistira na primeni medicinskog protokola, koji lekarima „vezuje ruke” da primene sve što im je na raspolaganju da se pomogne pacijentu.

*Zašto mislite da je medicinski protokol toliko loš?

- U pojedinim slučajevima primena protokola je ravna legalizovanoj eutanaziji, ali ne brzoj, već sporoj i bolnoj, koja pri tome medicinsko osoblje oslobađa bilo kakve odgovornosti, kako stručne, tako i lične.

Koristi se samo jedna vrsta hemoterapije, iako je u svetu poznato da ona daje pozitivne rezultate samo kod oko jedne četvrtine pacijenata, a kod ostalih pogoduje bržem razvoju kancera. U Srbiji se čak i ne ispituje za koju je vrstu kancera koja vrsta hemoterapije najpogodnija. Ne radi se ni o uštedi jer, kako se vidi na osnovu validnih podataka iz dnevne štampe, lečenje tumora dojke u poodmakloj fazi košta od 80 hiljada do 90 hiljada evra, a u početnoj fazi – nekoliko hiljada.

Nejasno je ko ovde može da koristi taj vid lečenja i ko namiruje troškove, jer uspeh dosadašnjeg tretiranja je više nego diskutabilan. Profesor doktor Vladeta Jerotić u svojoj knjizi navodi da od stotinu slučajeva raka dojke – svega tri osobe požive više od 23 godine po otkrivanju oboljenja. Zapravo, statistika koja se ne objavljuje glasi da posle odstranjivanja dojke, 66 procenata žena u sledećih 15 godina izgubi i drugu dojku, a zatim slede rak grlića materice, jajnika i konačno, fatalan ishod.

*Da li sve ovo mora da bude tako?

- Ne mora, ali trenutno je situacija slična onoj kada su lekari širili porodiljsku groznicu, jer su odbijali da prihvate one „gluposti” o bacilima i peru ruke u vrućoj vodi dok idu od jedne do druge porodilje. Činjenica je da su svi progresi u medicini (osim u hirurgiji) nastali zalaganjem istraživača koji nisu bili lekari – Rentgen, Paster, Fleming i mnogi drugi. Po pravilu, uvođenju novotarija je uvek prethodio žestok otpor medicinskog osoblja, praćen stradalim pacijentima.

Dodeljene su silne Nobelove nagrade za istraživanja koja tek na dugom štapu treba da omoguće lek za rak, a za to vreme neko je pronašao način da se rak ili tumori u najvećem broju izleče i to vrlo jeftino i svima pristupačno. Sve je zasnovano na patentima priznatim kod nas i u Evroazijskoj patentnoj organizaciji. Iako je sve naučno potvrđeno, kakve su šanse da ono što potiče iz Srbije bude u njoj i primenjeno? Naravno, nikakve – na osnovu dosadašnjih iskustava. Pored ostalog, problem je u tome što izumitelj nije lekar. Ni na koga nisam kivan što su mi omogućili da stručno promašim život. Sam sam kriv što sam se rodio na pogrešnom mestu i u pogrešno vreme. Niko mi nije kriv što sam ostvario epohalne uspehe koji neće nikome koristiti – jer tako drugi hoće.

*Dakle, vaša je zamisao da omogućite ljudima da sami sebi pomognu?

- Želim i da ih obavestim šta se dešava tokom primene konstrukcija za sušenje tumora koje su tako fantastično jednostavne da sveko može da ih priušti, napravi, kupi… Ja sam već u priličnim godinama i, kao deo nebeskog srpskog naroda, već sam pomalo u „tranziciji” prema nebeskoj Srbiji, gde sam već bio u „kraćim prijateljskim posetama” barem dva puta u poslednje tri godine. Ako sada ne objasnim kako se primenjuju konstrukcije, neće to imati ko da uradi.
Promene koje se dešavaju vrlo su zanimljive sa medicinskog stanovišta, ali za njih niko od stručnjaka nije bio zainteresovan. Ovo je, ujedno, i prekid daljeg istraživanja tumora i kancera, jer sam do sada sve sam finansirao, bez ičije pomoći, a sada kao penzioner više nemam od čega.

Prekinuo sam istraživanja lečenja raka kostiju, tumora debelog creva i kancera prostate, kod kojih su postignuti fantastični početni rezultati, ali još nije rešen problem recidiva. Svuda su početni rezultati obećavali, ali zahtevaju finansijska ulaganja za koja više ne postoji šansa. Pokušaji saradnje sa institucijama koje se time bave – neslavno su propali. Stečena iskustva tokom 20 godina su neprocenjiva. Neka spadaju u domen novih medicinskih otkrića, ali zbog esnafske informacione blokade, lekari o njima možda nikada neće saznati.

*Sve u svemu, polulopta se pričvrsti na obolelo mesto, i „nosi” se 24 sata dnevno, nekoliko nedelja ili meseci. I – šta se dešava?

- Zanimljivo je da, ako se primeni na kanceroznim mladežima i bradavicama, pored mladeža koji se tretira – reaguju bar još jedan ili dva mladeža. Ako se prvi odstrani hirurški, znači da drugi preuzimaju kanceroznost – ovo bi, recimo, lekari trebalo da znaju.

Postavljanje kalote koja će isušiti tumor

Postavljanje kalote koja će isušiti tumor

A evo i primera. Ženi sa kancerom kože, prečnika 4 santimetra, zakazana je operacija tek za osam meseci, bez ikakve terapije u međuvremenu. Odmah posle stavljanja uređaja, „upalila” joj se koža skoro na polovini leđa. Za šest meseci kancer se potpuno osušio i nestao. Kada je otišla na pregled, i dalje je insistirano na sad već nepotrebnoj operaciji, na šta pacijentkinja nije pristala. Važno je to što pominjem da je reakcija u početku burna jer, bez objašnjenja o tome šta se događa, neupućeni ne bi znali da se radi o poželjnoj i očekivanoj reakciji na delovanje uređaja, pa bi uplašeni prekidali sa daljim tretmanom na sopstvenu štetu.

U julu 2012. pacijent u komi, sa inoperatibilnim malignim tumorom mozga, poslat je iz bolnice na kućnu negu. Komisija je zakazala zračenje za novembar – radi „topljenja” tumora. Nikoga nije interesovalo kako će pacijent u komi preživeti pet meseci bez terapije. U novembru je pacijent bio sposoban da sedi i ruča sa svojom porodicom. Uređaj je izvršio svoju ulogu sušenja tumora.

Kod recidiva tumora na mozgu je poznata pojava, relativno česta, da se posle operacije tumora, posebno većih, na mesto praznog prostora „izlije” mozak, sa poznatim ishodom po pacijenta. Ako se umesto operacije postavi polulopta i fokusira energija prirodnog okruženja, tumor se postepeno suši i ne dolazi do rupture moždane strukture.

*Pominjali ste i tumore dojke…

- Ako se radi o tumoru koji je vidljiv na koži i pipa se kao otvrdina ispod ili pored bradavice, kada se stavi urađaj – najpre otekne cela dojka. Vremenom se otok smanjuje, a oko tumora izbije sukrvica i limfa. Zatim okolina požuti, „sazri” i to mesto „eksplodira”, uz izlivanje gnoja i izbacivanje samog tumora. Ni po koju cenu tada ne treba koristiti jod i alkohol. Posle pranja okolinu namazati „pavlovićevom mašću”, a preko svega pričvrstiti sterilnu gazu, sve dok se sve ne „isprazni”. Rana sama zaraste, a otvrdlina nestaje.

Pomenuo bih i primer kada je osoba imala tumor unutar dojke. Kada je iznad njega stavljen uređajčić, tumor je usled zračenja „pobegao” na drugo mesto. „Jurenje” za tumorom ume da potraje i po mesec dana, dok on ne „odustane” i smiri se na jednom mestu, posle čega sledi poznati ishod: on se osuši i dojka ostane cela.

* Ako je metod toliko efikasan, zašto se šire ne primenjuje?

- Možda je razlog dosadašnjeg neprimenjivanja metoda to što je on opasan za zdravstveni i penzioni sistem, jer se onda ne bi kupovale preskupe uvozne hemoterapije, a oboleli koji bi neočekivano ozdravili nepotrebno bi opteretili poluprazan penzioni fond za koji nisu bili „predviđeni”.

* Da li biste za kraj pojasnili šta se sve i kako može koristiti za isušivanje tumora?

Isecite ambalažu igračke iz kinder jajeta...

Isecite ambalažu igračke iz kinder jajeta…

- Uređaji su veoma jednostavni – može se upotrebiti polovina ping-pong loptice (za mladeže i bradavice), polovina gumene loptice (tretira unutrašnje tumore koji su bliski koži), zatim polulopta od ambalaže za sladoled (jednim „sladoledom” mogu se izlečiti dva tumora) – a ako se preko jedne sfere postavi još jedna, zračenje u fokusu unutar tumora višestruko se pojačava. Može se upotrebiti kašičica pakovanja hrane za bebe – ima savršen okrugao oblik, a iznutra je veoma glatka. Jednostavno je rešenje i da se odseče gornji deo ambalaže za kinder jaje i da se ova sfera primeni za lečenje mladeža. Sve su to jednostavni „alati” kojima se postižu fantastični rezultati.

*Koliko je ljudi isprobalo vaš patent?

- Hteo bih da naglasim da se ovim bavim već 20 godina, ali nisam nadrileker – sve je bilo isključivo u cilju istraživanja. A probali su prijatelji, prijatelji prijatelja, rođaci prijatelja, prijatelji rođaka – uglavnom ljudi kojima je zakazana operacija tek za nekoliko meseci, a u međuvremenu su bili bez ikakve teraprije. Nisam pravio evidenciju, ali može se reći da je izlečeno između 80 i 100 ljudi. Kao što sam napomenuo, metod se verovatno može primeniti i kod drugih tumora (kostiju, debelog creva itd), ali to zahteva dalja ulaganja i istraživanja.

Spomenka Milić

Foto: Vojislav Danilov