Mineral u sirovom obliku - postoji više nalazišta u Srbiji

Mineral u sirovom obliku – postoji više nalazišta u Srbiji

Ovaj mineral je karakterističan po tome što se u njegovoj kristalnoj rešetki nalaze katjoni koje lako otpušta i zamenjuje ih toksičnim materijama, koje „zarobljava”. Nije lek za sve bolesti, ali se može koristiti u lečenju…

Čitaoci „Trećeg oka” već odavno znaju šta je to zeolit. Međutim, informacije koje smo dobili od doktora nauka Aleksandra Drljačića, doktora veterinarske medicine, razjasniće još mnogo toga. Dr Drljačić je zaposlen na Veterinarskom specijalističkom institutu u Šapcu, a za „čarobni mineral” počeo je da se interesuje mnogo pre nego što je to postalo „moderno”, da bi poslednjih desetak godina postao i stručni saradnik beogradske firme „Bonavia”, koja se bavi uvozom, preradom i distribucijom zeolita.

Počelo je u Černobilu

Za ovaj mineral naš sagovornik je čuo još krajem 90-tih, kada je zeolitom izolovan reaktor u Černobilu, a davan je i ljudima koji su direktno ozračeni. A pravo interesovanje došlo je sredinom 1990-tih, kada je Drljačić, kao mlad veterinar, počeo da radi na farmi svinja:

-Izvesna količina zeolita doneta je na farmu u eksperimentalne svrhe. Ispočetka je to bilo „kamenje” koje je vezivalo amonijak i tako uklanjalo neprijatne mirise, međutim, primećeno je da mleveni zeolit ispoljava pozitivne efekte na na zdravlje životinja, ali i na proizvodne rezultate.

Na koji način se ispoljavao ovaj pozitivan efekat?

Dr Aleksandar Drljačić – višedecenijsko proučavanje zeolita

Dr Aleksandar Drljačić – višedecenijsko proučavanje zeolita

-Pre svega, to se odnosilo na vezivanje mikotoksina u hrani za svinje. Međutim, moj mentor, profesor Milan Baltić i ja počeli smo da razmišljamo kakav bi efekat zeolit mogao da ima na nusprodukte metabolizma koji se nalaze u digestivnom traktu svinja. Ti nusprodukti dovode do pojave „polnog mirisa”, zbog čega meso nije takvog ukusa i mirisa da se može konzumirati.

Problem je bio u tome što, kada se muške i ženske svinje drže zajedno, dolazi do seksualnog pobuđivanja i lučenja hormona. Zbog toga se mužjaci u vrlo ranom uzrastu kastriraju, što opet dovodi do promene odnosa meso-mast (kod ovakvih svinja više je masti, jer je testosteron taj koji utiče na povećanje mišićne mase, a kod kastrirane svinje nema ovog hormona). Opet – ako se mužjak ne kastrira – mesa ima više, ali je nejestivo.

-Estrogen (kod ženki) i testosteron (kod mužjaka) imaju svoj metabolički put, i njihovi produkti raspadanja u debelom crevu dovode do povećanja koncentracije indola i skatola u mesu. Zato su rađeni ogledi: životinjama je u hranu dodavan zeolit, i ispostavilo se da je, čak i kada se mužjaci i ženke drže zajedno – meso upotrebljivo i boljeg kvaliteta. Na ovaj način meso je kvalitetnije i stoga što se životinje ne izlažu stresu zbog kastracije. A stres utiče na strukturu mesa, pojavljuje se višak vode i još neke promene, pa je njegova upotreba ograničena na samo određene proizvode.

Logično je bilo da se postavi pitanje da li bi zeolit imao pozitivno dejstvo i na ljude – jer je poznato da za sebe vezuje različite toksine. Stoga je dr Drljačić, sa još nekoliko prijatelja, počeo da i sam koristi ovaj mineral.

-Kada su 1994-1995. postali dostupni naučni radovi na Internetu, podaci su bili pristupačniji, a već su rađeni ogledi u svetu u vezi sa pozitivnim efektom zeolita na ljudsko zdravlje.

Ali – na koji način zapravo ovaj mineral deluje? Svi znamo da on nekako vezuje toksine, teške metale, ometa bakterije i viruse, ali – kako?

-Zeolit je po hemijskom sastavu alumosilikat, a aktivna komponenta u njemu je klinoptilolit, i njegova koncentracija u zeolitu pokazuje njegovu aktivnost. Međutim, to nije prost alumosilikat, već se u njegovoj rešetkastoj strukturi nalaze i vezani katjoni – pre svega kalijum, kalcijum i magnezijum. U kontaktu sa potencijalno štetnim supstancama, koje takođe spadaju u katjone, klinoptilolit „otpušta” iz svoje rešetke bezopasne katjone kalijuma, kalcijuma ili magnezijuma, a na njihovo mesto dolazi štetna materija. Na ovaj način, inkorporiran u rešetku – toksin je „zarobljen”, i organizam ga prirodnim putem izbacuje. A na bakterije i viruse deluje tako što vezuje toksične materije koje su produkti bolesti, a time sprečava narednu generaciju mikrorganizama da se „hrani”. Inače, kada virus ili bakterija napadnu, organizam gubi sposobnost da obavlja detoksikaciju nusprodukata delovanja mikroorganizama i tako bolest napreduje. Ako se toksične materije vežu – one neće iz digestivnog trakta preći u krv.

Ne zarobljava vitamine

Od sposobnosti da zameni katjone svoje rešetke onim drugim, toksičnim, zavisi kvalitet zeolita. Ova osobina naziva se katjonskom izmenom i što je ona veća – zeolit je bolji.

Pričalo se da zeolit može pomoći u prevenciji tumora. Na koji način se to odvija?

-Primećeno je da kod pojedinih osoba obolelih od karcinoma, a koje su koristile zeolit, dolazi do poboljšanja zdravstvenog stanja. Inače, kod obolelih osoba nastaje poremećaj u sintezi DNK i onda se ćelija ne deli kako treba. Ona gubi sposobnost da prepozna kada dođe do njenog oštećenja, kada bi, pod normalnim okolnostima, trebalo da dođe do apoptoze (samoubistva) ćelije. Međutim, u slučaju tumora, ćelija se ne uništi, već ide u dalju deobu i tako dolazi do bujanja ćelija tumora. Način deolvanja zeolita do sada nije tačno poznat.

Preporučuje se termički obrađen zeolit koji je sitne, mikronske granulacije

Preporučuje se termički obrađen zeolit koji je sitne, mikronske granulacije

Doktor Drljačić napominje da mnogi strahuju da bi zeolit, ako ga uzimaju, mogao da veže i vitamine i potrebne minerale. Međutim, kako objašnjava, ovaj strah je neopravdan. Zeolit koji se uzima u preporučenim količinama ne izaziva hipovitaminozu ili demineralizaciju organizma.

Preporučuje se da se konzumira termički obrađen zeolit koji je sitne, mikronske granulacije. Obično se kaže da je takav „aktivniji”, a od Aleksandra Drljačića saznajemo i – zašto.

-Delovanjem visoke temperature neutrališu se sve štetne materije koje se mogu naći u rudama. Pre svega, može doći do kontaminacije bakterijama, plesnima itd. (zeolit ih, ipak, samo u određenoj meri može neutralisati), a termička obrada uklanja tu opasnost. Drugi razlog je što se time snižava sadržaj vlage na jedan posto i povećava se sposobnost zeolita da vezuje vodu, ali i štetne materije. A smanjenje veličine čestica omogućava zeolitu da jače deluje – što je čestica manja – veća je sposobnost vezivanja štetne materije.

Inače, dr Drljačić je ranije koristio zeolit iz Vranjske Banje koji je, kako kaže, najkvalitetniji kod nas. Međutim, smatra da je kvalitet domaćeg zeolita na ostalim nalazištima u Srbiji prilično promenljiv.

– Često je prisutan kalcijum-karbonat, koji može imati povećanu radioaktivnost (zeolit koji sadrži više kalcijum-karbonata – belji je). Poželjnije je da ima više kalijuma i magnezijuma. Kod nas postoji više nalazišta: Slanci, kod Beograda, na Fruškoj gori (gde se ne eksploatiše, jer je to teritorija Nacionalnog parka), kod Kopaonika… Međutim, problem je što je koncentracija klinoptilolita u našim ležištima promenljiva. Od domaćih, smatram da je i dalje najbolji onaj iz Vranjske Banje…

Spomenka Milić