Pisite nam pisma

 

Pisma Trećem oku

(Pisma koja su objavljena u štampanom izdanju)

 

 

 

Šta je život - različiti pogledi

Poštovana baka Seko, pročitala sam vaše pismo iz broja od 26. aprila 2016. Smatram ga dobronamernim, a čini mi se da razlika postoji u pogledima, jer ne živimo u istim okolnostima. Ja sam jedna od potpisnica koje vi navodite. Prvi tekst jeizašaoiz mene, da kažem, u jednom dahu. Posle prvog čitanja pomalo sam se zamislila, jer i ja želim svojoj deci zravlje, sreću, veselje i sve najbolje.

Već 15 godina živim potpuno, odnosno fizički sama. Deca su tu povremeno, pomalo, manje ili više. Vi ste, na sreću udati, i imate životnog saputnika koji vam sigurno, manje ili više, pomaže. Ja sam sama i mnoge poteškoće prevazilazila sam takoreći sama, a bilo ih je, kao u svakom životu. Verujte da je i za lepe događaje i trenutke potrebna nečija reč i razumevanje, a o lošim - da i ne govorim. I ja želim da budem srećna zbog moje dece, a i zbog sebe same, ali to nije uvek moguće. Nedavno sam imala operaciju, i u subotu pred Uskrs izašla sam iz bolnice. Izveo me je mlađi sin i hteo je da ostane da prenoći, da ne budem sama. Stariji je već otputovao sa taštom, tastom i svojom porodicom da proslave Uskrs u unutrašnjosti Srbije. Niko nije pitao da ostane u blizini majke. Onda sam i mlađem rekla da ide kući, jer i on sutradan treba da ide kod tašte na ručak, doduše, u istom gradu gde i ja živim. I, tako, ostadoh sama, zbunjena a, iskrena da budem, i ožalošćena. Drugog dana Uskrsa dođoše svi (osmoro njih sa decom), osim jedne snahe. Peti dan posle operacije, ja sva srećna spremim ručak da bismo bili zajedno.

Nije mi bilo lako da radim, ali bila sam rešena da pripremim jelo. Zar nijedna od tašti ili mojihprijanije mogla da im objasni da sam i ja majka? Sinovi su kupili hranu u prodavnici, a niko meni nije ponudio ni maleni zalogajčić, kolačić ili nešto slično. Nemojte mi zameriti, ali teško da mogu biti srećna, vesela, da pevam, igram i slično. Ipak, molim Gospoda za njihovo zdravlje, a meni toliko zdravlja da budem na nogama, i dasa noguodem na onaj svet.

Nemojte biti prestrogi prema različitim ili usamljenim dušama. Staroj duši potrebno je više pažnje, lepih reči i slično. Ja sam samo malo mlađa od vas. Nekada sam radila, čitala knjige, rađala decu, angažovala se oko unučadi, gledala stare roditelje, pomagala komšijama, davala onima koji manje imaju od mene, pravila neku kućicu itd, itd.

Sada toga više nema, nema mnogo para, nema ni zdravlja, nema pamćenja kao nekad itd. Sreća kao da beži!

Baka Boba

Pravoslavna vaseljena

Poštovani gospodine Tomislave, već dugo želim da vam se zahvalim na rubriciPravoslavna vaseljena. Relativno sve pročitam izTrećeg okakao iPisma Trećem oku. Vaša rubrika mi služi kao poslastica.

Došla sam u Novi Sad kao izbeglica i 50-oj godini i na teretu sam ove države. Hvala joj. Uviek sa volela našu religiju. Ovde je naša crkva - sada već sređena, jedino mesto gde sam mogla da plačem (Crkva svetog kralja Jovana Vladimira). Moji čukundedovi su iz Sarajeva. Krštena sam u crkvi Preobraženja 1945, a rođena 1943. Najviše sam išla u crkvu na Baščaršiju, naravno, krišom, radila sam u opštini na Ilidži. Volim sve naše crkve, ali ova crkva mi je bila od detinjstva najtoplija: Svetih arhanđela Mihaila i Gavrila. Sve brošure iz ovih naših crkava imam, fotografije, pa i makete, alipismenosu jako šture - postoji samo ova ili ona legenda. Molim vas, posetite Sarajevo, nekada za mene najdraži grad u koji sada nerado idem, jer to nije to. Samo kada moram odem u onu našu ili naše crkve i na grobove. Svaki odlazak odbolujem.

Sada mi je 73 godine, idem u Novi Sad, imam familiju, kupim dosta knjiga žitija Svetih. Bogu hvala, čitam još uz debele naočare (a ova država mi je dala i aparat za čitanje), hvala im. Uz sva pomagala vidim 30 odsto. Vidim dobro uz ovaj aparat.

Molim vas, dok sam živa, da saznam nešto više o sarajevskim crkvama, pogotovu onoj na Čaršiji, koja ima posvećenu ruku Sv. Petke i, na spratu, posvećeno dete.

Izvinite na mom švrakopisu i ispovesti, nadugo i naširoko. Poštovanje.

Mira Tešanović

Proročanstvo

Dragi moji! Povremeno pročitam kod vas priče o proročanstvima, ali, iskreno, nijedna od tih priča nije me toliko impresionirala kao ono što sam pročitao u poslednjem broju. Radi se o tekstu Slavoljuba Markovića o članku objavljenom u časopisuRadio Beograd1933. godine. Nepoznati autor znao je kako će izgledati svet mnogo decenija kasnije. Znao je zafejsbuk, mobilne telefone, televiziju! Zaista mi nije jasno kako?

Nema tuuvijenihproročanstava koja se mogu tumačiti ovako ili onako - tek kada se događaji dese. Sve je jasno, da jasnije ne može biti, jasnije i tačnije nego kod Nostradamusa. Zaista bih voleo da se sazna ime misteriznog proroka, iako znam da je to verovatno nemoguće.

Dragoslav Stojadinović

Niš

Tekst o duvanskoj industriji

Iako redovno kupujem vaš časopist, povremenozavirimi uonlajnizdanje, jer sam shvatio da se ono razlikuje od štampanog. Ukratko, oduševljen sam tekstom Miodraga Milanovića o propasti domaće duvanske industrije imućkamau vezi sa tim. Svaka čast gospodinu Milanoviću i vama!

Redovni čitalac

Kako pobeći od zla

Na razmišljanje me je naveo tekst vašeg astrologa Predraga PetkovićaKako pobeći od zla?. Iako on navodi mnogo astrološkihopravdanjaza ubistva i druga nedela, mislim da je mnogo toga i u nama. Ne možete vi osobu koja je u miru sama sa sobom naterati da postane neko drugi. Mada, verujem da postoje granični slučajevi, kada je potrebna samo jedna kap da se čaša prepuni i sve se završi na nemili način. Pozdrav!

Viktor

Fejsbuk

Pisali ste o načinima na koje nasfejsbukšpijunira. Ja to odavno govorim svojoj devojci, ali njoj ništa draže nego da odgovara na neka besmilena i glupa pitanja ufejsbukkvizovima. A svaku svoju aktivnost mora daokači- i šta je jela i kako se oseća i gde je letovala i sa kim je bila. Indirektno, tako sam se i ja našao nafejsbuku, jer ona redovno postavlja naše zajedničke fotografije. Jedan sam od retkih koji nema nijedan nalog na društvenim mrežama i ostaću pri svom stavu, bez obzira što me prijatelji ubeđuju da sam paranoičan. Znam da nas Veliki brat uvek posmatra, ali bar ne moram da mu olakšavam posao.

Miki

Magija

Drago mi je što je sve manje u vašim novinama priča o magiji i sličnim stvarima. Ja lično verujem da ovakve pojave možda i postoje, ali ne verujem da sučinirazlog zašto nam se događaju životne greške i promašaji. Najlakše je okriviti nekog drugog, a najteže je realno proceniti sebe.

Da se razumemo: verujem da ja da neko voli da podmeće raznemagijskepredmete nekome ispod praga ili da izvodi rituale. Samo ne verujem da to ima stvarnog uticaja na tu osobu. Može imati uticaja, ali samo ako verujete u to.

Nisam ni neki posebanbogomoljac. U crkvu odem povremeno, kada je neko venčanje ili sahrana, ili, jednostavno, kada osetim potrebu da upalim sveću za mrtve i žive. Ali, ako treba da biram između odlaska kod duhovnika, da se sa njim posavetujem i ispovedim - odlaska kod nekogskidača čini, radije ću izabrati crkvu. Pozdrav svima!

Milentije

Šta nam se događa

PročitamTreće okood korica do korica (pa i same korice), ali ipak najviše volim rubrikuŠta nam se događa. Pozdravljam sve autore i želim im da i dalje imaju inspiraciju za pisanje ovih divnih istinitih priča.

Dragoslava Jaćimović

Beograd

Stari brojevi

Imam 90 godina i vaš sam redovan čitalac od početka. Posedujem oko 525 brojeva vašeg lista od 1992. godine do danas i želeo bih da ih prodam ili razmenim. Tel: 011/24-56-694.

Miodrag Tasić

Kako nam se događa život

Rođena sam pre dosta godina u malom mestu blizu Beograda, u višečlanoj porodici, najstarija sam od petoro dece. Sudbina najstarijeg deteta je da sve doživi dublje i ozbiljnije. Tako sam uvek mislila gde je ko, šta radi, pomagala u učenju, zamenjivala u obavezama itd. Pre sedamdeset godina mnogo toga nije bilo lako, malo se imalo, ali, nekako, odrastoše svi u prave ljude, poštene, vredne, radne a i zdrave osobe. Kako mentalno, tako i fizički. Danas su svi živi i relativno zdravi, a roditelji su napustili ovaj svet.

U skromnim uslovima završila sam fakultet i odmah po diplomiranju zaposlila sam se u državnoj ustanovi, gde sam radila skoro ceo radni vek na ozbiljnim poslovima. U toku rada uspela sam da dođem do višeg radnog mesta, ali ne i do previsoke plate. Ipak, bilo je dovoljno da suprug, dva sina i ja proživimo relativno skromno, a i zadovoljno. Nije bilo običaj da sejuriza firmiranom ili, kako danas kažu,fensigarderobom ili stvarima. Ipak, imali smo da se obučemo, da pojedemo, možda više nego što treba, da imamo kola, da idemo na godišnje odmore, da se sa familijom i prijateljima družimo, da dodatno učimo, pomažemo ponešto roditeljima, rođacima, i tako redom.

Vreme brzo prolazi, a čovek, dok je mlađi, nije ni svestan toga. Moji sinovi završiše fakultete, završi se radni vek mog muža, a potom i moj. Svi, Bogu hvala, sa mnogo straha i tuge preživesmo agresiju na našu zemlju. Stariji sin kao redovan vojnik beše neposredan učesnik u toj neopravdanoj agresiji na našu zemlju. On je to doživeo na svoj, lični način, a ja, kao majka, takođe na svoj način.

Ovih dana beše podsećanje, veoma bolno, na aprilsko bombardovanje Beograda na početku Drugog svetskog rata. A tih bombardovanja bilo je još mnogo puta. A onda oni koji naneše bol nama - krivicu svaljuju na nas. Zašto - to samo dragi Bog zna.

Ubrzo posle bombardovanja, umro mi je muž, sa nepunih šezdeset godina, a bio je veoma vitalan, pokretan, zdrav, druželjubiv, vredan, spreman da drugima pomogne. Bio je glava kuće i oslonac za sve. Iznenadna smrt muževljeva baš nas je duboko potresla. Bez njega nađosmo se pred novim životnim izazovima koje bi on s lakoćom, bar mnoge od njih, rešavao.

Ubrzo se sinovi oženiše i čini mi se da su u trenutku shvatili prolaznost života i da saživotnom borbomtreba početi što ranije. U kratkom roku dobiše posao, uzeše kredite za stanove (doduše, jedan uze ušvajcarcima), dragi Bog im podari decu. Danas ja, kao baba, imam petoro unučadi, a na putu je, Bogu hvala, i šesto. Nemam veliku penziju nemam kola, nemamfensistvari u kući niti garderobu, ali sam Gospodu zahvalna na unučićima i drugim darovima.

Ipak, čoveku nikada dosta. Živim sama, pa mi to teško pada. Viđamo se mi, bar dok su deca manja, to je često, a kasnije, kako odrastaju, vremena je sve manje. Naravno, oni idu uzlaznom putanjom, a moja je silazna!

Današnje vreme je bitno drugačije od onog ranijeg, a tek od sutrašnjegdiže ti se kosa na glavi. Neko ima novca manje ili više, neko ga nema uopšte. Bez novca se može, ali bez morala i duše je još teže, bar ja tako mislim. Mislim i nadam se da sam u pravu, samo se pitam kako sve to promeniti ili bar delimično to nešto ispraviti, makar polako i postepeno. Možda mlađoj generaciji moje razmišljanje deluje smešno, ali bih volela da bar razmisle o tome šta se sve događa. Koliko ima droge, sponzoruša, neprimereno obučenih devojaka, devojčica, žena, pa i starih žena-baba. Gde odoše ljubav, poštovanje, primerenost, vrednoća, znanje i dr. Možda će neko reći da je ovo ostalo za budale. Ja se, ipak, nadam da nije tako.

Drogiranje, nemoral, krađa i mnoge druge neprimerene radnje i ponašanje ne mogu da poprave ili izbrišu nikakve pare, kuće, džipovi, firmirana garderoba, uređen stan i dr. Telo bez duše, lepo obučeno, u prelepoj kući, nema nikakvu vrednost. Ne znam zašto, ali osećam potrebu da svako u okviru svoje porodice, familije, makar malo svojima skrene pažnju na ružne stvari koje nam se događaju.

Moj život je na silaznoj putanji, što je i normalno. Nije bio lak, ali ja sam ipak zadovoljna sa onim što od života dobih. Isto želim i mojoj deci, a neka mi ne zameri niko što svako dobro želim svoj deci. S puno poštovanja,

Baka - Boba

Vreme

Molim vas, nastavite da istražujete vesti o promeni klime i geoinženjeringu. Vreme zaista višenije normalno, ne samo kod nas. Ne treba biti mnogo pametan da bi se shvatilo da ne može jednog dana biti 29 stepeni, drugog dana jesen, trećeg zima, četvrtog ko zna šta. Prijateljica koja živi u Belgiji rekla mi je da je kod njih čak pre neki dan - padao grad! To je nezamislivo za ovo doba godine. Takođe, kao što je neko od čitalaca već svojevremeno primetio u ovoj rubrici, događa se da mnogi pate od alergija - kada padne kiša. Ovoo nema nikakve logike, jer ranijih godina kiša bipokupilapolen na koji su mnogi preosetljivi. Dakle - nečega ima u toj kiši, a kiša dolazi sa (otrovanog) neba. Od mene toliko.

Stana Hinić

Beograd

Vampiri

Pisali ste nekoliko puta o energetskim vampirima. S tim u vezi, hteo bih da iznesem neka svoja zapažanja. Verovatno nisamotkrio Ameriku, ali sve što čovek oseti na sopstvenoj koži - za njega ima veću istinitost i uticaj.

Znam da ovih bića ima više vrsta, ali mislim da je suština ista. Gledaju da vas iscrpe do krajnjih granica, dok je njima lepo. Ne umeju na drugi način da se napajaju energijom,- osim da je kradu drugima. Ne verujem da, čak, većina njih zapravo i zna šta radi, ali - dođe mu na isto.

Poenta je u tome što su ovi ljudi suštinski usamljeni, i veruju da je svet neprijateljski nastrojen prima njima. I zato je bolje da oni napadnu druge, nego da svet napadne njih. Iz njihove perspektive, ljudi su bezosećajni, hladni, prevaranti i ne brinu dovoljno o drugima (tj. o vampiru). A onda tim drugim ljudima prebacuju sve one osobine koje oni sami poseduju. Ako ježrtvadovoljno prijemčiva, poverovaće u sopstvenu krivicu i pokušaće da sve učini ne bi livampirupomogla na sve načine, a sebiolakšala dušu. Međutim,kvakaje u tome što vampira ne možete zadovoljiti, već će svako vaše nastojanje da mu pomognete iskoristiti da još više traži od vas. I opet neće biti zadovoljan vašim ponašanjem i postupcima. Ako mu date novac - gledaće vas popreko, jer sigurno negde imate još, a ne date mu. Ako ga zovete redovno telefonom, žaliće se što ga ne zovete još češće i svaki razgovor iskoristiće da vas iscrpi svojom pričom o tome kako je njemu loše i kako suljudi pokvareni, a život nepravedan.

Dugo sam i sam bio u ovomkrugu, a za to je bila zaslužna osoba iz najužeg okruženja. Na kraju sam shvatio jedno:hvatajunas na krivicu, bili vi za neštokriviili ne bili. Dakle, samo mudro. Ne verujte svakome ko se žali na gorku sudbinu i nikako ne verujte onome ko vas optužuje za sve što ste uradili ili - niste uradili.

Ovo, naravno, nikako ne znači da treba biti nepoverljiv prema ljudima i svetu uopšte. Naprotiv! Zbog nekolikovampirane treba sebi dopustiti da zatvorite svoje srce. Život je lep i srešćete sigurno mnogo dobrih i otvorenih ljudi.

Miroslav Milojković

Tekst

Hvala vam za divan i topao tekst Vesne Bantić Stefanović o Uskrsu. Ulio mi je snagu i podsetio na ljubav prema bližnjima. Shvatila sam da beznačajne razmirice ne smeju da budu razlog da se udaljimo od porodice illi da nekoga, ne daj, Bože, omrznemo.

Čitateljka

Bela kuća

Sa pažnjom sam pročitao tekst o duhovima u Beloj kući, iako tekstove slične sadržine najčešćepreskačem. Ovde, verujte, ima istine. Kakvu politiku vode njeni stanari, čudilo bi me da je tamo svena taman. Nemoguće je da budu toliko nedosledni u izjavama, da bombarduju države sa kojima Amerika nema nikakve veze, da ubijaju ljude koji im ništa nisu skrivili - da tu nema nekog mračnog uticajasa one strane. Da li sam bio ironičan, ilimrtav ozbiljan- procenite sami.

Doktor Dulitl

Černobilj

Baš sam se pitala da li ćete se setiti da nešto napišete povodom tridesetogodišnjice katastrofe u Černobilju. Drago mi je što je konačno potvrđeno da nismo bililudikada sumnjali u zvanične izjave da nismo kontaminirani. Uzgred, zadivljujuće je kako životinje i dalje žive na tom području, i vegetacija buja. Samo čovek umire.

Dragana

Merkur

Pisali ste nekoliko puta o delovanju retrogradnog Merkura. Na astrološkim sajtovima pronašla sam da će ićiu rikvercdo 22. maja, i to me je prilično uznemirilo. Do sada, kad god bi bio retrogradnom kretanju, nešto bi mi se komplikovalo u životu. Gubila sam dokumenta, kvarili bi mi se kućni aparati ili kola, igrala sam segluvih telefonasa sagovornicima. Nadam se da ću ovoga puta ipak bolje proći, jer, za sada mi nije naneo mnogo štete. Uradila sam sveškolski, kako savetuju astrolozi: spremila kuću, sredila dokumenta, pazim na novčanik i sve po propisu. I ne uzbuđujem se previše kada čujem neke loše vesti, jer znam da to može da bude lažna uzbuna.

A šta sam ovim pismom htela da kažem? Da ne verujem baš uvek astrologiji, i ne dam da mi kroji život, ali što se Merkura tiče - astrologija je potpuno u pravu.

Milanka Mudrić

Novi Sad

Vakcinacija

Podržavam čitateljku koja se potpisala pseudonimomZabrinuti roditelj. Ako mogu

da pomognem, skrenuo bih joj pažnju na član 25. Ustava Srbije, u kojem se kažeda

niko ne može biti izložen mučenju, nečovečnom ili ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju, niti podvrgnut medicinskim ili naučnim ogledima bez svog slobodnog pristanka. Ocenjujem da je vakcinacija eksperiment, ogled, jer može da uspe, a i ne

mora. Zavisi od slučaja do slučaja. Statistička činjenica u obradi slučaja ili slučajeva nije zakon. Ovo je ujedno i osnova za rušenje Zakona o obaveznoj vakcinaciji koji inače nije obavezan u zemljama Evropske unije. Naše zakonodavstvo mora biti usklađeno sa zakonima EU, pa je to još jedan razlog za rušenje ovog zakona. Hvala.

“Želim Vam dobro”

Sloboda volje i njeno ne(postojanje)

Da li verujete u sudbinu? Mnogi ce rećida!Još u najstarijim civilizacijama vežu se razni sinonimi za ovaj pojam, kao što je serta (ljutina bogova) u Asirskom carstvu, kod

starih Grka zvali su je nužnost bogova, u muslimanskoj veri je kismet (volja Alahova),

na Istoku (mislim na budizam) - karma. Čovek je razumno biće koje na svetu postoji kao

ličnost. Da li je čovek stvarno biće slobode, ili je to obična zabluda? Da li je sloboda volje kao veliko dobro nama na korist, jer, sve nam je slobodno. Jer, ako smo svi grešnici, kao što piše da nema ni jednog pravednog, proizilazi da sloboda volje povlači sa sobom pojam greha. Čovek je duhovno i moralno biće, to jest odgovorno biće, biće

slobode, kada odlučuje ili - kad ne odlučuje? Da mu se oduzme sloboda volje, živeo bi kao programirani zombi, izvršilac zadatih programa. Da li je zaista tako? Ili je čovek

kovač svoje sudbine? Svaki čovekov postupak određen je uzrocima, prema čemu ni

čovečja volja ne može biti slobodna (filozofsko shvatanje - determinizam). Ja mislim

da svako ljudsko biće ima neku svrhu u životu, neku vrstu služenja vojnog roka

na Zemlji. Mislim da je sloboda volje jedno veliko iskušenje da kažemo Boguda,

iline. Da budemo svesni odgovornosti i za svoje postupke, odnosno grehove, da se pokajemo i tražimo oproštaj od Boga. Sve nam se dešava po volji Božjoj. Što znači da

Bog unapred zna sve o nama. Gde je tu sloboda volje, kada apostol Juda izdaje Hrista? Jer je još u Starom zavetu napisano da će Juda izdati Hrista. Dakle, Juda samo ispunjava Božje proročanstvo, ispunjava Božji plan utemeljenja hrišćanstva. Biće onako kako je zapisano negde u mom genetskom kodu ili u nekoj sferi nedodirljivoj za naša čula. Program je napisan. Svrha se mora ispuniti, a onda sledi smrt, pakao ili raj? I to je zapisano?

Marko Cugalj

Iluzionista-čudotvorac

Kris Ejndžel, fascinantan momak, za mene najviše u tačkama lebdenja nisko ili visoko iznad zemlje, nasred ulice, pred desetinama ljudi. Zdrav razum kaže da nešto što bi na sceni u nekom objektu, pod određenim svetlom i drugim povoljnim uslovima, možda i tada bilo teško izvodljivo, a u uslovima otvorene ulice ili u parku, na travi po sunčanom danu - jednostavno ne može biti, osim ako nije čudo koje se dešava ljudima ispred nosa. Možda sam ja naivan, ali mislim da tu trika nema. Kris jednostavno ima natprosečne moći. Ako neko ko je gledao njegove tačke misli da je to trik, neka se javiTrećem okui objasni.

Voleo bih da, ako vam je tema interesantna i ako ovo pismo bude objavljeno i izazove

kod čitalaca određeno interesovanje i reakcije, neko od vaših talentovanih autora napiše nešto o toj temi. Srdačan pozdrav od viševekovnog čitaoca.

Siniša iz Vrčina

Moje iskustvo

Ne znam da li ću uspeti ukratko? ČitamTreće okoi pratim na internetu, super. I napišem katkad nešto. Sada pozdravljam gospođuUsamljenu majkui gospođu Ružu iz broja 685, od 1. marta. Solidarišem se sa njima, jer kada sam pročitala pismo usamljene majke, pomislila sam da sam ga ja pisala.

Gospođo, imam 63 godine i dva sina. Imam petoro unučadi. Oba sina imaju po jedno dete iz prvog braka, koje nisam ni pipnula, a kamoli da ih pričuvam. To su sve radile bake po majci. Njih sam morala i da pitam kad bih poželela da vidim decu. Iz drugih brakova imaju još dece i -ista pesma. Majke mojih snaha su prioritetne. One čuvaju, one se slikaju, one su glavne, a ja kaoprirepak, i sve se one pitaju kad treba deca kod mene da dođu. NISTE SAME, moje drugarice.

Imam srednjoškolsko obrazovanje, u penziji sam, sama živim na selu, što je još gore. Gospođo Ružo, ja imam celo domaćinstvo u selu, radim baštu, imam voćnjak i okućnicu, ne mogu samo travu oko kuće da pokosim, imam živinu, sve domaće. Niko ne pita da li mogu, jer su i moji sinovi naučili da ja sve mogu, a snahe ni da čuju da bar voće oberu. Ja spremam zimnicu, ja nosim, i niko ne kazeneću. A da pomogne - NE. Tako bih volela da se prošetam ulicama grada, da idem u pozorište, malo na Adu, ali me niko ne zove, niko nema vremena ni para za majku. Tako je godinama, a sama sam odnegovala sinove, jer mi je muž bio alkoholičar, i umro je od alkohola. E, sada sam okrenula drugi list. U smislu da imam društvo, ne tražim, ali i ne pomažem. Ali i to ne valja. Ja sam sada matora blesača, kojoj treba partner. ZAR U OVIM GODINAMA? Ja njih sada brukam, jer su tašte sve poštene, čudo jedno!

Obrni-okreni, još se držim, ali dokle ću, ne znam, jer uopšte podrske nemam…

Jana

Master klas Vlade Panovića - Harmonika u Srbiji

Šef Narodnog orkestra RTS Vlada Panović i udruženjeMuzička baštinaorganizuju predavanje o narodnoj muzici i harmonici kao primarnom instrumentu našeg melosa.

Master klas u trajanju od 3 sata održaće se 19. marta u UK Palilula (nakadašnji univerzitetBraća Stamenković) u Beogradu.

Svi polaznici dobiće sertifikat o odslušanom predavanju.

Informacije i prijavljivanje: tel. 061/2500-943; imejl muzickabastina@gmail.com.

Lek za bradavice

Želim preko vas da pomognem Lepi iz Lazarevca, koja je tražila lek za bradavice. Ja sam kao dete od nekih 11 godina imala bradavice i, po savetu moje bake iz Bugarske, izlečila ihmlekomod smokve. Ona je u dvorištu imala smokvu i rekla mi da otkinem list i da ih mlekom mažem. Davno je to bilo i ne sećam se koliko puta sam mazala (znam da nije bilo mnogo) i nestale su što narod kažeko rukom odnesene.

Ljiljana iz Rakovice

Osvetoljubive mašine

Pozdravljam vašeg novinara Miodraga Radojčina. Htela sam odmah da vam napišem svoje iskustvo povodom teksta koji je objavio uTrećem okuo mašinama. Ali nisam. A sada, ohrabrena pismom gospođe Irene Dimitrijević, iznosim i svoje iskustvo.

Pošto kontrolišem svakodnevno pritisak, a stari aparat mi je propao, naručila sam novi - digitalni. Ali, u startu ga nisam volela, još dok sam ga raspakivala govorila sam da nije dobar, da ne daje prave vrednosti. Da ga jednostavno ne volim. Prošlo je od tada dva, tri meseca, i jedne noći kad sam se probudila sa pritiskom (verovatno), uzmem da ga izmerim. Ali, hoćeš!!! Aparatpoludeo. Stavim ga na ruku, neće da se zalepičičak. Kako? Lepimčičak, aparat daje vrednosti 250 - 300, pa onda ide do nule, sat mi daje vrednosti da je jutro oko 7, 8 sati, a bila je ponoć. Haos i strah. Pozovem telefonom sestru, telefon se isključi. Pozovem Hitnu službu sa fiksnog, daje mi samotiruliru. Verujte, aparat sam tri puta stavljala na ruku i tri puta isto. Neće, pa neće! A brojke lete od 0 do 300. Aparat mi nijedozvolioni da zovem pomoć. Nisam mogla ni da izmerim pritisak. Ostavila sam ga i više nikada nisam pomislila da ga mrzim.

Smešno ili ne?

Mirjana

Naša deca i mi

Obradovalo me kada sam videla da ste objavili moje pismoŽivot…u broju 685. Slučajnosti, ili nešto drugo, htela je da u istom broju o istoj temi piše i baka Ruža. Čitajući ova dva teksta, počela sam da razmišljam o svojoj deci, o deci moje generacije, ali na neki drugi način.

Naravno da roditelje, pa ni komšije, ne treba zapostaviti. Kad malo dublje razmislim o duhu današnjeg vremena - novog svetskog poretka, pitanje je da li deca imaju mogućnosti da tu obavezu ispune. Radno vreme im je najčešće 10, 15, pa i više časova. Toliki rad i udaljavanje od porodice ne može da opravda ni veća plata, a oni toliko rade, vrlo često za male pare. Neretko ne stupaju ni u brakove, pa će kasno ili neće uopšte osetiti lepotu života uz svoju decu, unučad. Možda svetskim bogatašima to i jeste cilj. Njih nema mnogo (tri posto od ukupnog stanovništva), ali žele mnogo, pa širom sveta uzimaju, milom ili silom, sve što požele. Naša zemlja je jedan od mnogobrojnih primera za to. Nažalost, nije jedina, već ih je veoma mnogo širom sveta, bar tome smo svedoci.

Kada ovako posmatram stvari, nastojaću da moje sinove razumem više i da im i dalje pomažem koliko mogu.

Ni njima nije lako sa gazdama kod kojih rade, sa suprugama sa velikim prohtevima (kola, izlasci, garderoba, koja nije uvek ni primerenog izgleda), sa taštama koje diktiraju tempo i smer mnogo čemu, decom o kojoj treba veoma ozbiljno brinuti u uslovima koji su u mnogočemu od onih u kojima su oni odrastali (ne samo u materijalnom smislu, već i u moralnom) itd. Nemaju pravo na odluku o vakcinaciji svoje dece, da sa TVskinuubitačne crtane filmove, a ni deci ih ne mogu lako zabraniti, jer su vazda odsutni i dr.

Kada bolje razmislim, ne moram još i ja da im zagorčavam život. Uvek ću se moliti za njihovo zdravlje i sreću. Moliću se dragom Bogu da njih i njihove porodice čuva, vodi pravim putem i da im svima podari čistotu duše i svako dobro. Isto želim i svim plemenitim i poštenim ljudima na ovome svetu. Trenutke mograzočaranjaprevazilaziću ljubavlju prema njima i njihovim porodicama.

Majka

Prirodno lečenje svake bolesti

Nije mi prvi put da vam pišem, a sa vama se družim od daleke 1992. godine, kada mi je vaš časopis bio jedina uteha van otadžbine. Čitam svaki vaš tekst, kao i pisma čitalaca. Ljudi često pitaju za recepte kod raznih bolesti.

Moje iskustvo na terenu, koje je veoma veliko, jer mi je to i deo zanimanja, govori da za sve bolesti postoji jedno veliko pravilo, a to je aspolutna detoksikacija organizma. Kada detoksikujemo telo, tada nastaje ozdravljenje, bez obzira koliko godina imamo. Naše je telo veoma složen organizam koji nam je Gospod podario po svom liku i podobiju, i naše je telo samo sposobno da, putem svojih pametnih ćelija, ubije svaku bolest. Kako? Pa - ako se hranimo plodovima iz Božje bašte.

Zar se niko od nas ne zapita o ovoj pojavi koja je naša svakodnevica: na svakom ćosku vidimo po neku apoteku, a u apoteci lekovi za svaku bolest. Na svakom ćosku laboratorija ili privatna ordinacija koja vam nudi brigu o vašem zdravlju! Bolnica je dovoljno i prepune su raznih modernih tehnika i aparata za dijagnostiku. Epilog navedenog je da smo narod na odumiranju.

Nedavno je bio svetski dan obolele dece od kancera, pa je tim povodom naše Ministarstvo objavilo informaciju da nam dnevno jedno dete oboli od kancera, a jedno nedeljno umre!? Ako je i tako kako su nam kazali, i to je previše! Pa, to je godišnje 365 obolele dece, a o mrtvoj neću da pričam, jer mi je odmah u duši ogromna tuga. Plaše nas virusima i epidemijama gripa da bi nas vakcinisali, a niko ne priča da su vakcine direktan uzrok tolikom broju obolele dece, a i ostale populacije. Nama u Srbiji godišnje po njihovim izveštajima umre preko 12.000 žena i muškaraca od srčanih problema. Čitaj: jedan manji grad. Pa zar to nije pandemija? A ovamo nas plaše pandemijom nekog virusa koji je ubio par desetina ljudi ili samo zarazio par ljudi.

Najlakše se manipuliše ljudskim strahom. A iza tih manipulacija stoje uvek i uvek SAD farmakološka kuhinja, koja na tim otrovnim hemikalijama zarađuje millijarde dolara. To je plan vlade iz senkeVelikog brata, koji je opet deo te SAD kuhinje, i kojem je ciljzlatna milijardastanovnika. A pre toga - samo čist profit! U tome im obilno pomažu plaćenici u vladama skoro celog sveta, a i samo nepismeno stanovništvo, koje trči po pililu ozdravljenja koja je ništa više do čist otrov….licemerje ili legalno masovno ubijanje ljudi širom sveta?!

Savet: ne jedite ništa što je industrijska hrana, šećer i slatkiše, čokolade, bombone, rafinirana ulja, običnu so, vegetu, sva mesa i mesne produkte iz industrijske proizvodnje, stare sireve, sokove iz industrijske proizvodnje, niti namirnice sa aditivima koji su veoma opasni otrovi. Alkohol i cigarete, razne tablete, posebno one za nerve i spavanje. Pšenične produkte i brašna.

Jedite sav zeleniš, posebno u sirovom stanju. Voće i povrće, orašasti plodovi, nepečene semenke suncokreta i bundeve. Hladno ceđena ulja suncokreta, masline, lana, bundeve, jesu ulja samo za salate i polivanje jela u tanjiru, a za kuvanje - ulje masline ili od komine masline, ulje repice, ulje koštice grozđa, susamovo ulje, kokosovo ulje, domaća svinjska mast, gi puter (prečišćeni puter). Bezglutenske sveže mlevene žitarice, kao što su domaći kukuruz (beli i žuti), integralni pirinač, kočanski pirinač, proso, heljda, spelta (stara neukrštana sorta žita), amarant, kinoa, itd. So morska, himalajska, celerova (koju sami možete napraviti od mešavine osušenog i samlevenog korena celera i morske soli)

svakodnevno bar po jedan limun koji našem telu daje baznost bez koje smo bolesni.

Začinske lekovite biljke za začinjavanje jela. Klice raznih žitarica (pravite sami), sve sorte bundeva i tikvica, pasuljasto povrće koje zamenjuje životinjske proteine. Zrno konoplje (ko ima para za takvu visoko proteinsku biljku, jer je doza proteina duplo veća nego kod mesa), sveži sokovi od povrća i voća su eliksir života i bez njih ne treba počinjati dan. Laneno seme i samleveni susam, jer celo zrno naš želudac ne može svariti. Posebno sam pobornik svakodnevne upotrebe divljeg jestivog zeleniša, za koji u šali kažem da ga pasem svaki dan - od prvih izdanaka u proleće, pa do prvog mraza. List, cvet i koren maslačka, bokvica, muška i ženska, bela rada (cela biljka), motovilac, loboda, tust, kopriva, sremuš, divlji crni luk…itd.

Proleće je već na pragu, pa se već za koji dan javljaju listovi maslačka, sremuša, divljeg crnog luka i koprive. Ubrani u prirodi, pa oprani i spakovani u krpu, čuvaju se u frižideru do nedelju dana. Nešto od divljeg zeleniša u svežem stanju pomešano sa nekom zelenom salatom i mladim lukom, pa se to prelije sokom limuna, pospe šakom mlevene mešavine lana, susama, nepečenih semenki i orašastog ploda po izboru, pa sve zalijemo hladno ceđenim uljem suncokreta ili nekim drugim uljem po izboru, i eto vam obroka koji leči i daje energiju, a tada će vam iz tela nestati svaka bolest, a koža postati zdrava bez ijedne fleke, mladeža ili bradavica, jer ih telo sve iznutra putem krvi eliminiše. Ali, moramo naše ćelije nahraniti hranom iz Božje bašte, jer nam je Gospod namenio da jedemo baš to što je u njegovoj bašti. Naša genetika - biohemija i fiziologija, ukazuju na takvu vrstu hrane. A pored Božje hrane, nama tj. našoj duši, potrebna je molitva. Lepe misli i ljubav za svako biće oko nas, kao i za Majku prirodu. Naterala sam svog supruga da krene ovim putem daleke 2005, kada su mu dijagnostikovali kancer sa metastazama, i dali mu tada mesec dana života. Evo ga još živ i zdrav, i ne pije nikave lekove od 2005. godine. Sve vas volim i Bog neka vam svima podari zdravlja i duševnog mira.

P.S. Bradavice se tretiraju par puta na dan ili oblogama preko noći od jabukovog sirćeta ili crnoga luka, ili oboje zajedno. Isprobano sa stopostotnim uspehom.

Slavica Magdalenić

Astrolog Šašić

Volim sve vaše tekstove, ali najviše mi se dopadaju one iz pera astrologa Milana Šašića. Sa posebnom pažnjom čitala sam njegove prognoze po znacima u vašem specijalnom izdanju, i volela bih da saznam podrobnije šta baš mene čeka, tj, da mi uradi analizu natalne karte. Možete li da objavite neki kontakt sa astrologom Šašićem?

Dragoslava

* Milana Šašića možete kontaktirati telefonom: 064/2170-930.

Srodne duše

Intelektualac, 40 godina, ozbiljan, nepušač, antialkoholičar, ljubitelj umetnosti i istorije, traži žensku osobu, srodnu dušu. Tel: 064/30-48-432.

Radomir

Saveti

Poštovanje, dragi moji. Nalazim se na raskrsnici i zaista bi mi dobrodošao neko od vaših astrologa, numerologa, vidovnjaka… Ali, vidim da se niko od njih ne oglašava

putem imejla. Ako neko od njih ipak podržava takav način komunikacije, rado bih

poslala svoje podatke. Unapred hvala.

Katarina

* Pozovite našu redakciju i recite koji vas kontakt interesuje. Neki astrolozi komuniciraju i imejlom.

Lavirint i mišolovka

Javljam vam se u vezi sa misterioznim lavirintom. Penzioner sam preko 30 godina. Bio sam pretežno terenac poljo-struke za široko područje severozapadne Srbije, u delu od Kubrušnice do Bačevaca na Drini, iznad Ljubovije. Na ovom području (da ne dužim) doživljavao sam sve i svašta, pa i gotovo neverovatne stvari i događanja.

Dugo godina već ima kako se bavim tommišlovokomkoja mi značajno pomaže kod umora. Rekao sam, terenac sam, pa kad odem na počinak, obuzme me užasan umor sa bolovima u listovima. Samomišolovkuuzmem, stavim je malo ispod kolena na mišić i oksalati uzmiču i za kratko vreme umor nestaje. Nije to baš običnamišolovka, pokušaću da je nacrtam: napravljena je od žice, pa je i sada koristim. Inače, zubobolju sanira za 15 do 20 minuta, kao i neke druge stvari.

Radovan Stefanović

Loznica

Tašte, kćeri, snajke i svekrve

Najpre, hvala što ste mi pružili mogućnost da iskažem neka svoja osećanja, a istovremeno saznam da sa sličnim problemima imaju iskustvaa i druge žene. U današnje vreme ta iskustva su izraženija nego ranije, jer skoro da više nema porodice, poštovanja, uzdržavanja, praštanja i dr. Izgleda da svemu u velikoj merikumuježenski svet, a naročito tašte koje svojim kćerima određuju ponašanje i smer kretanja. Ni muževi, odnosno sinovi, nemaju skoro nikakvo mesto i ulogu u porodici. Veoma davno je moj kolega, koji nije među živima, rekao:Ne brini, Gospod daje mušku decu samo dobrim ženama, jer treba izdržati da ti neko uzme dete, a ti ne smeš da progovoriš.Da to dete prisvoji supruga, nema problema, jer pred Bogom i narodom to joj i pripada.

Međutim, tašte su te koje kormilo i komandu uzimaju u svoje ruke. Vrlo često ćerke dobijaju blagoslov od roditelja da ne trpe ništa, da imaju gde da se vrate, itd. U takvim slučajevima, trpe brakovi koji danas ne liče ni na šta, ali je žalost što su deca rastrzana. Majke trče za karijerom, za parama, za garderobom kratkih sukanja, dubokih dekoltea, tesnih helanki, napumpanim grudima i usnama. Deca ostaju željna ljubavi i čekaju da imtužantata da malo večere, okupa i smesti ih da spavaju. Bude grđen ako nije dobro sve uradio, ako nije dete dobro uradilo domaći i dr. Svekrva ne sme ni da priviri da mu pomogne! Šta očekivati od tašte koja svoju, a i muževljevu majku smesti u starački dom i kaže da im je pruženo sve!? Kakve kćerke odgaje takve majke?

Nažalost majki kćerki, odnosno tašti, znaju ćerke da budu izuzetno grube i netolerantne i prema svojim majkama. Šta tek da očekuju svekrve?

Bože dragi, kuda ide ovaj svet? Ne mogu da prihvatim priče da smo za sve mi krivi. Mnogo zla nam je kao narodu, a i zemlji naneto. Zašto - već dugo, dugo se pitam? Pa i ovakvi međuljudski odnosi odraz su tog uticaja punog zla. Porodica koja ima više novca angažuje ženu da im čuva decu. Ali, mila deco,tuđa ruka svrab ne češe. Ima dobrih žena koje taj posao rade izuzetno savesno i s ljubavlju, ali one ne mogu da zamene roditelje i roditeljsku ljubav. Nekima je neko (društvo, Soroš, NVO i dr) dao dosta novca, ali im je uzeo najpre porodicu, odnosno decu, a da li ima ičega vrednijeg od toga? Drugima je uzeto pravo na rad (srušene fabrike, kuće, radnje i dr), pa nemaju čime ni da nahrane decu. Za neku malu platu moraju da rade dugo kao i oni što imaju velike pare. Ovi drugi nemaju para, a ni vremena da deci pruže bar golu ljubav. Neki odlaze u inostranstvo. Nisam sigurna da će, osim nešto ili mnogo više para, dobiti i drugo potrebno za život u ljubavi i punu dušu. Ipak, svako ima pravo na svoju odluku.

Pozdravljam gospođu Ružu, gospođu Janu i druge majke koje imaju slična iskustva. Dajmo snage same sebi da se za našu decu (sinove, snajke i unučad) dragom Bogu pomolimo, svejedno da li neko veruje ili ne veruje u Boga.

Ima jedna priča da je snaha od sina tražila da joj donese majčino srce. On je to uradio, i kada je poneo srce, pao je. Majčino srce ga je upitalo:Sine, da li si se povredio?Ne dozvolimo da nam neko tu ljubav pomuti ili uzme. S poštovanjem i ljubavlju,

Majka, baka Boba

Lečenje

Oduševljena sam sadržajem vašeg lista. Posebno sam zainteresovana za teme vezane za savremene bolesti - istine i laži koje otkrivate u vezi sa njihovim lečenjem. Ali i sve ostale teme me veoma zanimaju.

Molila bih čitaoceTrećeg okada napišu nešto o kožnoj bolestilichen planus. Da li ju je moguće izlečiti? Sumnjam i na vradžbine! Da li se može kožna bolest izazvati crnom magijom i kako se izlečiti, ako je to u pitanju?

Ukoliko neko zna lek za tu bolest, molila bih da mi javi na tel: 060/612-39-58, ili da napiše u sledećem broju recept. Hvala puno svima koji nešto znaju.

Verna čitateljka

Bojim se samoće

Da li mi možete odgovoriti na jedno pitanje? Rođen sam 28. 7. 1993. Zanima me kada ću upoznati ženu svog života. Stidna sam osoba, puno. Ko će me upoznati s njom? Možete li je opisati? Kome god da sam postavio ovakvo pitanje, svi pričaju drugačije. Voleo bih da mi bude verna i da me voli ovakvog kakav jesam. Hvala vam unapred. Nemam računa da nazovem neki od servisa da mi odgovore na pitanje. Ne bih voleo da mi je neko preotme, to bi me jako pogodilo. Molim vas da mi sve kažete, zaista se bojim samoće.

Rikikikiriki5

Odgovor Steriji

Gospodine, nećete vi biti veći Srbin ukoliko vozitejuga. Logika nalaže da je drugi

auto bezbedniji. Bez obzira odakle auto dolazi. To što ste vi naveli, ali bukvalno

sve, nema veze sa rodoljubljem. Mač nisu Srbi izmislili, a pomoću njega dobili su razne bitke. Ne brani se Srbija ako punimo budžet - odakle će političari krasti, ili ako vodamo običnedodžerice. To su sve relativne stvari. Poslali ste imejl sa sprave koju nije Srbin izmislio. Čitate časopise štampane izumom čoveka koji nije bio Srbin. Kontradiktorni ste. Koliko ovaca imate, da pitam ja vas? Koliko grla stoke i hektara zemlje koju obrađujete? Ručno, naravno. Zašto ste se civilizovali, Srbine?

Hajduk Weljko Petrović

Vidoviti Amos

Da li možete sda mi kažete kako da dođem do vidovitog Amosa? Da li on može da vidi magiju i prokletstva ili je samo vidovnjak?

Vaša stara i verna čitateljka

Jasmina Karavuković

Leskovac

Već smo, nedavno, na zahtev čitaoca objavili telefon vidovitog Amosa. O detaljima njegovog rada nismo upoznati, a broj njegovog telefona je 063/8395-159.

Srodna duša

Mladić, 30 godina, visok, crne kose, zelenih očiju. Slušam rok muziku i čitam istorijske romane i beletristiku. Volim izlaske i šetnje u prirodi. Želeo bih da mi se jave devojke od 25 do 35 godina, radi dopisivanja i izlazaka - viđanja. Tel: 064/28-26-885

Vaš verni čitalac

Život jedne starice i vreme u kojem živi

Život je Božji dar i treba ga poštovati. Bojim se da mi ne polazi uvek za rukom, kao i mnogim drugim ljudima, da to uvek ispoštujem. Ako ništa drugo, pojavi se ponekad pitanje zašto mi se ovo ili ono događa.

Rođena sam dosta davno u seoskoj, relativno siromašnoj, višečlanoj porodici. Beše teško vreme, nije bilo premnogo hrane, a o garderobi i da ne govorim. Najmlađe dete je nosilo ono što je preostalo ili ostalo od najstarijeg deteta. I, tako, u zajedništvu i skromnosti, prebrodismo sve teškoće i danas smo sve petoro, Bogu hvala, živi i dosta zdravi, uz pristojnu međusobnu komunikaciju.

U poslednjih nekoliko decenija ja, kao i drugi, preživesmo mnogo toga. Možda su protekli dani podsetili mene na mnogo toga. Najpre, bombardovanje me je vratilo toliko godina unazad i u dane kada mi je sin bio u vojsci i na ratištu. Kroz glavu prođoše i oni kojih više nema, bilo da su bili vojnici, civili ili deca. Uništene su fabrike, zagađena zemlja, vazduh. Nemaju šanse da rade i porodice stvaraju oni koji ostadoše u životu. Ja sam penzioner, nisam gladna, ali ja sam život koji ide silaznom lestvicom, što je normalno i prirodno. Žao mi je mladih kojima je mnogo, mnogo šta oduzeto. Po mišljenju stranaca, krive su naše vođe koje su vrlo često oni birali i dovodili. Neke su smatrali nedemokratama, ubicama, neke opet demokratama itd. Kakvi god da su bili, za njih je bilo nevažno. Za proteklo vreme imali smo više vođa svake vrste, a njima nijedan po volji. Da je drugačije, učinili bi nešto pozitivno za našu zemlju i narod. Prazne su njihove priče ili, ponekad, i pohvale, oni žele da mi nestanemo. To naše nestajanje je mučno, teško i drugotrajno, bar će se i oni namučiti, naravno mnogo manje nego mi.

Gospod o svemu odlučuje, pa i o tome. Nadam se da će nas sačuvati, makar i ranjenih duša. Molim se Gospodu da to ne traje još dugo, jer će nas posle svega ubiti osiromašeni uranijum, beleprugena nebu koje ispuštaju avioni, zloupotreba TesilnogHaarpsistema, vakcine, neispitani lekovi, gej parade, neprimereni šou programi i mnogo, mnogo toga. Zadrhtalo mi je srce i sledila duša kada sam čula da treba vakcinisati devojčice u pubertetu, jer je rak glića materice u porastu. Da li su oni tome doprineli? Bože dragi, mi smo pod skriningom, monitoringom, pritiskom da se deca vakcinišu itd. Malo novca koji zaradimo treba da potrošimo na te preglede ili da uzmemo kredite da to obavimo i da tonemo sve dublje, i da opet nestanemo. Ne znam dokle će ići u svojoj bezdušnosti. Znam da ni mi nismo bezgrešni, ali malo čime smo zaslužili ovo što nam priređuju. Sa malo nepristrasnosti i dobre volje i najveći neprijatelji mogu to uočiti, tj. realno sagledati sve.

Kako vreme odmiče, sve češće se pitam zašto smo do te mere nemilosrdno izloženi tolikoj nepravdi. Zabrinjava i to što mnogo nepravde, agresije, otimanja, ubijanja, ima širom sveta. Kao da svet i planeta klize u duboku provaliju. Više ništa, osim novca, nije plemenito i sveto.

Rođena sam u siromašnim okolnostima i sa nadom roditelja i okruženja da će biti bolje. I beše mnogo toga. Završih fakultet, zaposlih se lako, udadoh se, rodih decu. Gospod mi podari unučad i pristojno zdravlje. Napustiću ovaj svet sa brigom i mislima o tome šta sve čeka, moje i ostale, koji ostaju posle mene. S dubokim poštovanjem redakciji i čitaocima.

Boba

Beograd

Akatist

Oduševljena sam pričom Biljane Janković, u kojoj govori kako joj je molitva pomogla da dobije posao. Verujem da nisam jedina koja bi da zna o kojoj se tačno molitvi radi. Vremena su teška, i možda nam niko više ne može pomoći - osim Boga i svetaca. Ako možete, objavite molitvu, verujem da će se mnogi obradovati.

Mirjana

Novi Sad

* U pitanju je Akatist Svetoj Kseniji Petrogradskoj, koji se može nabaviti u crkvama ili skinuti besplatno sa interneta. Mnogi kažu da im je čitanje ovog akatista pomoglo, pa se nadamo da će pomoći i vama. Nažalost, ne možemo ga objaviti u ovoj rubrici, jer je preobiman. Srećno!

Lavirint

Veoma sam se obradovao kada sam video najavu da ćemo uz broj 685. dobiti i poklon. Sa iščekivanjem sa otvorioTreće oko, pročitao tekst očudesnom lavirintu, ali - lavirinta nigde. Najpre bih želeo da vam se zahvalim što ste reagovali čim sam pozvao redakciju i dali mi moj primerak lavirinta. Znam da sigurno nije vaša greška što je poklon ispao iz novina ili ga je, možda, neko uzeo za sebe.

A sada bih želeo da vam ispričam nešto u vezi sa svojim iskustvom sa ovim zaštitnikom prostora. Čim sam ga stavio pored kompjutera (moje dete ima običaj da po čitav dan sedi igrajući igrice, pa sam mislio da je dobro da ima nekakvu zaštitu od loših zračenja), počelo je nešto čudno da se dešava. Kompjuter se gasio baš u trenutku kada bih pomislio da bi bio red da moj sin ustane odatle i sedne sa porodicom za trpezu. Dolazio je majstor, kaže: računaru ništa ne fali. Povremeno se i dalje gasi, ali to nam ne predstavlja nikakav problem, jer uvek kao da oseti pravi trenutak dazakaže.

Dalje - pričaju da su mačke pravidetektorilošeg zračenja i loše energije, i da ne vole da se odmaraju nadobrimmestima. Verujem da je tako, jer otkako sam postavio lavirint, mačka više nijednom nije pokušala da se popne za kompjuterski sto.

Takođe, rekao bih da su odnosi u kući mnogo bolji otkako je u njoj vaš poklončić. Supruga me bolje razume, a i ja bolje shvatam njene potrebe. Kao da nam se razišla neka magla pred očima.

Hvala vam i nadam se da ne mislite da samskrenuo s uma. Nadam se da će još neko od čitalaca napisati svoje utiske.

Bogoljub Janković

Beograd

Paranormalna Srbija

Poštovani diplomirani hroničaru našeg vremena, Jovane., potpuno se slažem sa svakom rečju koju ste napisali u tekstuParanormalna pojava u Srbiji. Sve to uviđam već dosta dugo, ali sam iznenađena koliko malo ljudi to zapaža. U momentima pomislim da li sam ja normalna, kada to mnogi u mom okruženju ne zapažaju i čude se kako i zašto ja obraćam pažnju na sve to i kako to uopšte vidim. Pomogli ste mi da se povratim i prosto shvatim da nisam poludela!

Danas su kučići ili, bolje rečeno, džukele, važnije, pametniji, plemenitiji od ljudi ali i od sopstvene dece. Znam ženu od oko 35-38 godina koja je pre par godina ostavila troje dece i otišla sa<%2